Anesteziolog otkrio: Osmoro mladih moglo je da bude spaseno, trebalo je uraditi jednu stvar

Dr Nenad Karanović objasnio je sve o ugljen-monoksidu, kojim su se mladi otrovali u novogodišnjoj noći

Nezapamćena tragedija dogodila se u mestu Tribistovo, u opštini Posušje gde je osmoro mladih koji su slavili doček Nove godine preminulo od posledica gušenja plinom, odnosno trovanja ugljen-monoksidom. Svi preminuli su ista generacija rođena 2001. godine.

Odgovor na pitanja da li su ovi mladi ljudi mogli biti spaseni, da li su mogli da prežive i šta je sve trebalo učiniti u medicinskom kontekstu da je neko na vreme došao na vrata vikendice u kojoj je proslava održana, dao je dr Nenad Karanović anesteziolog za Slobodnu Dalmaciju.

- Da je neko "naleteo" u prvim trenucima, kada je benzin počeo da truje ove mlade ljude i izvodio ih napolje, životi su im mogli biti spaseni na svežem vazduhu. Da je samo neko otvorio prozore, da bi provetrio sobu u kojoj je boravio, cela ova tragična priča ne bi bila ovakva. Mediji pišu da je prozor bio otvoren, ali sigurno nedovoljno da u kontaminiranu prostoriju uđe potrebna količina vazduha za "čišćenje" ugljen-monoksida - objasnio je anesteziolog.

Kako je dalje naveo, umesto kiseonika, krv je "zauzeo" ugljen-monoksid i zbog toga je mozak ostao bez kiseonika, a kao rezultat toga nastupila je smrt.

- Teško je reći koliko je vremena trebalo da nastupi smrt. To je individualno pitanje, a to zavisi od zdravstvenog stanja osobe, godina, kondicije... Smrt se ne dešava kod svih istovremeno. Kod starijih i bolesnih, smrt zbog trovanja ugljen-monoksidom će nastupiti pre - opisuje dr Karanović podmuklost ugljen-monoksida.

Kaže i da, kada se u selu loži vatra uz pomoć uglja, takve prostorije uvek treba provetravati da uvek postoji cirkulacija čistog vazduha. Inače, u takvim slučajevima trovanja ugljen-monoksidom smrt nastupi u roku od nekoliko minuta.

- Već smo pomenuli nekoliko faktora od kojih to zavisi. Vreme smrti zasigurno zavisi od količine ugljen-monoksida koji se "ispušta" u prostoriju, od toga koliko je velika. Naime, ako soba ima 200 kubnih metara vazduha, u njoj je teže otrovati se nego u sobi sa, recimo, samo 100 kubnih metara vazduha, odnosno koja je manja. Prokletstvo ugljen-monoksida je u činjenici da je gas bez mirisa, ukusa i nevidljiv. Ali ako je ugljen-monoksid dolazio iz generatora, ta mladost je trebalo da oseti smrad benzina ili izduvnih gasova, ako je generator radio na benzin. Očigledno to nisu osetili ili mu nisu pridavali značaj - kaže lekar.

"Da je neko ušao u tu kuću kad su tek počinjali da "spavaju" jer su 'zaspali' od ugljen-monoksida i da ih je sve izneo na svež vazduh ili da je samo otvorio prozore i napravio promaju, ta deca bi danas najverovatnije bila živa", kaže Karanović.

"Da, ali morali su da budu prebačeni u tu barokomoru najkasnije 45 minuta od trenutka pronalaska, ako su želeli da budu živi. Naravno, pre odlaska u barokomoru, morali bi im pružiti prvu pomoć, reanimaciju, davanje kiseonika, ako je potrebno. Jedina uteha, u ovom užasnom, jezivom događaju, koji je nažalost obeležio sve te porodice, njihove živote i čitav ovaj kraj, možda je u činjenici da deca nisu patila. Nisu imali bolnu smrt. Umrli su i nesvesni šta se oko njih događa. Osećali su se umorno, jednostavno su zaspali, a zatim se ugušili ", rekao je anesteziolog.

Barokomora kao spas

Poznati doktor hiperbarične medicine iz Splita dr Gojko Gošović odgovorio je na koji način i koliko će barokomora pomoći.

Pomoć im je mogla biti pružena, uz pretpostavku da ih je neko omamljene, ali još žive odvezao i u barokomoru.

- Da su bili živi u vreme otkrića, moglo im se pomoći u barokomori, naravno, pod pretpostavkom da su u nju dovedeni na vreme. Pre toga treba izvršiti reanimaciju, transport kiseonikom iz tog mesta u Hercegovini, do barokomore, pod pretpostavkom da nisu razvili maligne srčane aritmije. Sa takvim trovanjima, ako osoba preživi, mogu ostati neurološke posledice. Užasan slučaj, koji je mogao biti sprečen da su kojim slučajem otvorili prozor - zaključio je dr Gošović.

(Telegraf.rs)