2020. bila godina političkih promena u regionu: Poraz Kolinde, uspon Draška i novo ime - Dritan

Građani Hrvatske, Crne Gore, BiH, Severne Makedonije i Srbije izlazili su na birališta

Usred pandemije korona virusa u regionu su se tokom 2020. dogodile važne političke borbe. Građani Hrvatske, Crne Gore, BiH, Severne Makedonije i Srbije izlazili su na birališta, a rezultati su na kraju pokazali da neke od bivših jugoslovenskih republika čekaju i velike promene.

Preporučujemo

Godina je počela pobedom Zorana Milanovića na predsedničkim izborima u Hrvatskoj, nastavila se uspehom opozicije na izborima u Crnoj Gori, koji se slavio i u Srbiji, a završila se dolaskom mladog Draška Stanivukovića na mesto gradonačelnika Banjaluke.

Izbori u Crnoj Gori i BiH su možda izazvali najviše pažnje, ipak, ne treba zaboraviti još neke događaje koji su obeležili 2020. godinu u našem komšiluku.

Poraz Kolinde Grabar Kitarović

U Hrvatskoj je 5. januara održan drugi krug predsedničkih izbora u kom su rivali bili tadašnja predsednica Kolinda Grabar Kitarović (HDZ) i nekadašnji premijer iz Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović.

Razlika u glasovima za njih dvoje bila je oko 5 odsto, a poraz je Kolindu Grabar Kitarović naterao i na suze tokom izborne noći.

Milanović je na svečanoj i skromnoj inauguraciji 18. februara i zvanično postao predsednik Hrvatske. Inauguracija je obavljena na Pantovčaku u prisustvu premijera Andreja Plenkovića i nekadašnje predsednice Kolinde Grabar Kitarović i oko 40 zvanica.

U svom prvom obraćanju kao šef države, osvrnuo se na izazove savremenog društva, a kada je reč o spoljnoj politici, najavio je da će se fokusirati na one tačke na kojima se mogu graditi saradnja i prosperitet.

Međutim, Milanovićeva prva godina kao predsednika ostala je u senci pandemije korona virusa, ali i verbalnih sukoba sa premijerom Andrejom Plenkovićem.

Dvojica najviših hrvatskih državnih funkcionera u nekoliko navrata su jedan drugom uputili oštre reči. Između ostalog, iz Milanovićevih usta su izgovorene i reči da je "Plenković štićenik svih režima".

Za to vreme, nekadašnja predsednica Kolinda Grabar Kitarović gotovo da je otišla u zaborav. Prema nedavno objavljenim informacijama, ona će se kratko pojaviti u jednoj seriji, poznatoj telenovili.

DPS posle 30 godina u opoziciji

Zemlja iz regiona o kojoj se u Srbiji ove godine najviše pričalo svakako je Crna Gora. Povod su bili parlamentarni izbori koje je predsednik Milo Đukanović raspisao za 30. avgust, a koji su usledili nakon višemesečnih protesta širom Crne Gore zbog spornog Zakona o slobodi veroispovesti.

Na izborima je učestvovalo 11 lista, a osim što je zabeležena rekordna izlaznost, ostaće upamćeno i da je DPS Mila Đukanovića osvojila samo oko tri odsto glasova više od koalicije "Za budućnost Crne Gore". Mandate su osvojile i liste "Mir je naša nacija", "Crno na bijelo", te Socijaldemokrate, Bošnjačka stranka, SDP, Albanska lista i AK Jednoglasno.

Rezultati su dočekani uz slavlje, i to ne samo širom Crne Gore, već i u Srbiji. Đukanović je odmah poručio da DPS ostaje najjača partija u Crnoj Gori s obzirom na 30 osvojenih mandata, ali je region brujao o dva imena - Zdravko Krivokapić i Dritan Abazović.

Odmah se krenulo u post-izbornu matematiku. Spekulisalo se kome bi mogla da se prikloni lista "Crno na bijelo" koju predvodi Dritan Abazović, mladi Albanac, koji je sve vreme isticao da neće sarađivati sa Đukanovićem, ali ni da mu saradnja sa Demokratskim frontom nije mnogo bliska.

Ipak, samo nekoliko sati kasnije lideri koalicija "Za budućnost Crne Gore", "Mir je naša nacija" i "Crno na bijelo", Zdravko Krivokapić, Aleksa Bečić i Dritan Abazović usaglasili su se oko nekoliko principa na kojima će počivati buduća vlast, koji uključuju formiranje ekspertske vlade, kao i izmenu, dopunu i reviziju diskriminatorskih zakonskih i podzakonskih akata, uključujući Zakon o slobodi veroispovesti.

To je bio trenutak i kada je postalo jasno da je nakon tri decenije Demokratska partija socijalista smenjena s vlasti, a novu većinu su preuzele pomenute tri koalicije. One zajedno imaju 41 od 81 poslanika u novom skupštinskom sazivu.

Za premijera nove crnogorske vlade izabran je Zdravko Krivokapić, čini je 12 ministara, a njen potpredsednik je lider URA Dritan Abazović, koji će ujedno kontrolisati bezbednosni sektor.

Iznenađenje u Banjaluci

I pre nego što su objavljeni konačni rezultati lokalnih izbora u BiH, postalo je jasno da će Banjaluka dobiti novog gradonačelnika i to mladog Draška Stanivukovića.

Kandidat Partije demokratskog progresa (PDP) rođen 1993. godine osvojio je na izborima oko 44.000 glasova i pobedu proslavio sa građanima na glavnom trgu. Tom prilikom je poručio da "Banjalukom više neće vladati sinovi i sestrići".

Stanivuković je tako postao najmlađi gradonačelnik u istoriji Banjaluke, ali je medijima, umesto politike koju vodi, za oko više zapalo bogatstvo njegovog oca, kao i spektakularna vila u kojoj živi.

Ovaj mladi gradonačelnik je prvog radnog dana na posao došao autobusom, a onda preduzeo i nekoliko nesvakidašnjih poteza. Prvo je oduzeo ključeve svih službenih automobila uz reči da niko više neće imati pravo da koristi službene automobile u privatne svrhe, a onda je saopštio i da je doneo odluku da svi zvanični digitalni kanali komunikacije Grada na društvenim mrežama objave pišu ćirilicom.

Izbori posle 12 godina

Lokalni izbori u BiH ostaće upamćeni i po tome što su isti održani i u Mostaru i to posle 12 godina pauze. Pre ovoga, u gradu u izbori poslednji put održani 2008. godine, a sve se zakomplikovalo dve godine kasnije, kada je Ustavni sud BiH poništio posebna pravila za Mostar koja je 2004. godine nametnuo tadašnji visoki predstavmik Pedi Ešdaun.

Iako je Parlament BiH naredio donošenje izmena Izbornog zakona BiH u delu koji se odnosi na Mostar, dogovor o tome nikada nije postignut.

U oktobru 2019. godine Evropski sud za ljudska prava naredio je Parlamentu BiH da u roku od šest meseci omogući održavanje lokalnih izbora 2020. ili će to uraditi Ustavni sud BiH.

Izbori su na kraju i održani, a na pravim pozicijima nije došlo do promena jer je najviše glasova osvojila Hrvatska demokratska zajednica. Druga je Koalicija za Mostar, sledi Hrvatska republikanska stranka, zatim Bh. blok i Koalicija "Ostajte ovde".

(Telegraf.rs)