Splićanin zaražen korona virusom pobegao iz kovid bolnice, jer nema toplu vodu
- Kada su me sestre dovele do kade, jedna od njih mi je rekla "evo kade, a hoće li biti tople vode, to ne znamo" - kaže ovaj pacijent
Veliku pažnju javnost u Hrvatskoj privukao je slučaj jednog muškarca koji je zaražen korona virusom otišao iz bolnice na Križinama, jer u ustanovi nije bilo tople vode za tuširanje.
Splićanin je ispričao za medije kroz šta je prošao dok je bio tamo smešten.
- Evo ležim kod kuće, teško govorim, boli me stomak, jer imam i upalu pankreasa. Kod kuće imam sve ono što bih imao i u bolnici. Moja porodična lekarka se zauzela za mene, sin mi je pri ruci, medicinska sestra dolazi kod mene kući i nadam se da ću da preživim - govori ovaj 56-godišnji čovek.
Kako ističe, njegova agonija počela je 2. decembra.
- Taj dan imao sam temperaturu 39 stepeni i odmah sam promislio da bi to mogao da bude koronavirus. Mučio sam se danima, pokušavao da spustim temperaturu, ali bilo mi je sve gore i gore, pa mi je doktorka ubacila i "Sumamed" kao terapiju. Međutim, ni to mi nije pomoglo - kaže Splićanin za "Slobodnu Dalmaciju".
Kako mu je zdravstveno stanje bilo lošije, on je morao da ode u bolnicu.
- Kolima Hitne pomoći 13. decembra sam prevezen na Infektologiju gde su me pregledali i kada su vidjeli u kakvom sam stanju, ostavili su me u bolnici. Smestili su me u sobu, u kojoj sam bio sam i koja je imala WC i tuš. Međutim, ceo taj dan, do sutra dan ujutro, proveo sam u svojoj odeći, u kojoj sam dovezen u bolnicu. Moja stvari od kuće nisu mogle da dođu sa mnom, jer kako su mi rekli, jedan dan moraju da budu u šatoru pred bolnicom. Tako sam prvu noć prespavao u odeći u kojoj sam došao, a koja je delom bila i malo krvava, jer su mi vadili krv - priča 56-godišnjak.
Kako kaže, drugo jutro su mu rekli da će ga premestiti na nekadašnje odeljenje ortopedije u glavnoj zgradi stacionara na Križinama.
- Doktor mi je ujutru rekao da imam upalu pankreasa i pluća, a brzi test na koronavirus mi je bio negativan. Ali, PCR test je pokazao da sam pozitivan. Doveli su me na ortopediju, dobio sam krevet, a u međuvremenu su mi došle i stvari. Kako mi se temperatura malo spustila, odlučio sam da se istuširan, jer sam bio prljav i znojav - rekao je sagovornik tog portala.
Nije mogao da nađe WC
- Tražio sam od medicinskih sestara da mi pokažu gde je WC, jer nisam znao gde je. Tamo rade dve medicinske sestre i jedan medicinski tehničar i ti ljudi daju sve od sebe kako bi pomogli pacijentima. Nemam apsolutno ništa protiv doktora i medicinskih sestara, već protiv sistema koji je doveo do toga da u drugoj najvećoj bolnici u Hrvatskoj nemamo tople vode, odnosno da moramo da čekamo da se ona u cevima zagreje. Njima nije lako tamo da rade, imaju puno pacijenata, a ljudi iz bolničkih soba zovu, zapomažu, plaču. Grozno stanje i treba u takvom okruženju ostati normalan - ističe on.
Uz pomoć medicinskog osoblja 56-godišnjak je pronašao WC.
- WC nije u nekom reprezentativnom stanju, WC šolja nema dasku i bilo je jako hladno. Kada su me sestre dovele do kade, jedna od njih mi je rekla "evo kade, a hoće li biti tople vode, to ne znamo". Na to sam je upitao kako to da nema tople vode, kako se ljudi kupaju i shvatio sam da to nisu normalni uslovi za pacijente. Jedna od njih se umalo zaplakala. Posle toga sam im rekao da idem kući i da mi potraže doktora koji će mi napisati otpusnu listu - kaže ovaj muškarac.
Nakon nekoliko minuta je imao telefonski razgovor sa doktorom.
- Rekao sam mu da to odeljenja na kom sam ne ispunjava minimalne uslove za pacijente i rekao sam mu da želim idem kući. Molio me je da ostanem, budući da imam i upalu pankreasa zbog koje sam životno ugrožen, ali nisam želeo da ostanem. Dobio sam otpusnu listu u kojoj piše da sam životno ugrožen, ali da samoincijativno napuštam bolnicu. I tada sam krenuo kući - objasnio je "begunac".
Peške otišao kući
Kako kaže sa "Slobodnu Dalmaciju", kući je stigao peške.
- Iako sam imao nalog za Hitnu pomoć, kući sam otišao peške. Kada sam izašao iz bolnice, bio sam malo dezorijentisan, ali sam znao da ne smem u autobus. Jedva sam došao do stana. Imam povišeni pritisak, šećer, ali verujem u oporavak i svi moji ukućani se trude oko mene, kao i moja lekarka i medicinska sestra. Sramota je da bolnica na Križinama nema toplu vodu, ali to nije od danas tako, tako je odavno i to me, kao građanina još više ljuti. Kao da nikoga nije briga u kakvim uslovima pacijenti žive - zaključuje 56-godišnji Splićanin.
(Telegraf.rs)