Hrvatica otišla kod zubara normalna, izašla slepa: Sudska bitka i dalje traje

Bedićeva je otišla kod zubara zbog bola u zubu, a vratila se kući sa bolovima ali bez vida

Jedna poseta zubaru zauvek je promenila život Franciski Bedić iz Hrvatske, koja je oslepela iznenada nakon stomatološke intervencije. Da li je tom prilikom učinjena lekarska greška, da li se dogodio propust? Već 12 godina traje sudski proces koji bi trebalo da rasvetli sporne događaje, a Franciskin život iz dana u dan sve je teži.

Preporučujemo

Muka Bedićeve počela je pre 17 godina. Nekada je radila kao tehnički crtač, posao za koji je trebalo imati zdravo i oštro oko. Jedan odlazak kod zubara iz temelja će promeniti njin dotadašnji život. Francisku je zaboleo zub, otišla je kod zubara, koji joj je propisao Sumamed i dao anesteziju u, kako je ispričala za Labirint, upaljeno mesto, prenosi HRT.

- Ja sam sela na stolicu i on je rekao sestri da mu da ampulu s Ubistesinom forte. To je anestezija s adrenalinom. Dao je u to upaljeno mesto i onda joj je rekao: "Molim te, daj još jednu". Znate da kad vam neko da anesteziju za vađenje zuba, da vam celo lice, cela čeljust utrnu i da to traje par sati. Meni se to uopšte nije dogodilo. I mene je toliko bolelo da bih bila glavom o zid lupala - priseća se Franciska, kako kaže, nesnosnih bolova.

Mužu se požalila na blještavilo pred očima s kojima, kaže, nikada nije imala problema.

- U roku sat i po, ja sam nakon toga ostala u tami - kaže Bedić.

To popodne potražila je hitnu pomoć. Vid koji je tada nestao, više nikada joj se nije vratio.

Tužila i zubara i oftalmologa

Godine 2008. podnela je tužbu protiv oftalmologa jer smatra da nije učinio sve kako bi joj se vratio vid. Tužila je i svog stomatologa jer misli da je u njenom slučaju napravio lekrasku grešku. Tvrdi i da joj je stomatolog menjao podatke u kartonu.

- On je svaki put, za istu stvar, stavio druge podatke - tvrdi Bedić.

Njen sin Ivica optužuje lekara za lažiranje podataka i antidatiranje.

- On je meni to aplicirao u upaljeno mjesto, predozirao i to je prošlo u krvotok, ušlo mi je bubrege, cirkulaciju - kaže Franciska.

I dalje sud pokušava da rasvetli je bilo propusta u lečenju. Sin Ivica koji živi u Nemačkoj skuplja informacije o slučaju.

- U posedu sam knjige autorke Dragane Gabrić i saradnika koja se koristi na stomatološkom fakultetu. Jednostavno piše da lokalna anestezija kao zahvat, ali i lokalni anestetici mogu uz svoje medicinski delotvorne pojave razviti i neželjene nuspojave i komplikacije koje mogu trajno ili reverzibilno oštetiti tkiva ili živce i razviti nuspojave koje mogu biti i za život opasne. Takođe, jedna od nuspojava je i slepilo - kaže Ivica.

Da li se Franciski vid mogao spasiti nekom hitnom lekarskom intervencijom, pitanje je na koje već godinama Bedić traži odgovor.

Mario Franolić, specijalista hitne medicine u KBC Rijeka, stručnjak je za barokomore. Kod njih dolaze pacijenti nakon naglog gubitka vida. Ovaj Franciskin slučaj ne može da komentariše, ali zna kome i kada mogu pomoći.

- Samo u jednom slučaju može barokomora pomoći kod iznenadnog gubitka vida. Prvo, bitno je kod iznenadnog gubitka vida da se krene odmah s terapijom. I to je samo u slučaju kad je začepljena ili jako sužena akutno središnja arterija koja hrani mrežnjaču oka ili neku od njenih grana. To je jedna od nekoliko hitnih indikacija za koje ne postoji vreme čekanja, nego se pristupa terapiji odmah - kaže lekar.

Na pitanje da li tamošnji oftalmolozi znaju dovoljno o važnosti barokomore u slučaju nagloga gubitka vida, Franolić kaže da ne može da odgovori za lekare iz čitave Hrvatske.

- Riječki oftalmolozi znaju i s njima jako dobro sarađujemo, oftalmolozi KBC-a Rijeka nam redovno šalju pacijente s iznenada izgubljenim vidom. To je za nas hitno stanje gde počinjeno sa lečenjem odmah, bez obzira na dan ili doba dana, vikendom, noću, kad god... Uglavnom se dobije nekakvo poboljšanje. To poboljšanje se kreće od toga da se umesto potpunog gubitka vida s potpuno crnim vidnim poljem dobiju svetlo i tama i da se vide siluete, pa sve do toga da se uspostavi određena jasnoća vida različitih nivoa, što posle oftalmolozi prate, odlučuju o dužini terapije - pojašnjava Franolić.

Da li bi Franciski Bedić barokomora pomogla nikada se neće saznati jer do nje nikada nije došla. Vid je trajno izgubljen. I tu nije kraj, bolesti su počele da se gomilaju jedna na drugu.

- Nagluvost, dijaliza, otkazivanje nogu, otkazivanje ruku, periferna cirkulacija i svi organi su mi otišli - nabraja Franciska.

- Takođe je moja majka radila u Tvrtkovoj jedno medicinsko veštačenje kod njihovih medicinskih veštaka koji su u svom zaključku napisali da je slepoća posljedica teškog trovanja organizma usled dobijanja anestezije - priča sin Ivica.

Franciski pomaže i suprug Mijo. Slepoća, nagluvost, dijaliza, pa onda dugotrajan sudski proces - težak teret na leđima ovo dvoje onemoćalih ljudi.

- Ja ne mogu više. Nemam više snage. Ja bih volela da imam nekoga da mi nešto pročita, shvatate li vi što znači biti u toj tami? To je prestrašno - očajna ja Franciska.

(Telegraf.rs)