Detalji mučenja pretučenih migranata u Hrvatskoj: Čovek u crnom me je silovao, drugi su se smejali

Na suđenju u Županijskom sudu u Karlovcu 14. oktobra opisani su detalji dve verzije priče

"Izveli su nas jednog po jednog i naredili da skinemo pantalone i legnemo na pod okrenut ka zemlji. Vezali su nam noge i ruke, a zatim su nas tukli rukama, nogama i pendrecima. Sve je trajalo oko 15 minuta. Tokom premlaćivanja, čovek u crnom granom me je silovao. Drugi ljudi u crnom su se tome smejali - prepričao je jedan od migranata stravično iskustvo u selu Slunjčica istočno od Slunja, a koje je prvi obajvio britanski list Gardijan nakon čega je svet bio zgrožen.

Preporučujemo

Na suđenju u Županijskom sudu u Karlovcu 14. oktobra opisani su detalji dve verzije priče. Prema jednoj, krijumčar migranata je napao policijaca, a prema drugoj - migrani su doživeli stravično mučenje od strane hrvatske policije ili "ljudi u crnom", piše Jutarnji list.

Najpre su na opisani detalji navodnog napada na policajca Davora P. u selu Slunjčica. Prema policijskoj verziji priče, Džalil Degani je uhapšen dan ranije zbog sumnje da je pokušao da prokrijumčari Avganistance Nadera S, Mosena G, Rezu M. i jednog maloletnika, koji su pozvani da svedoče.

Naime, kada su policajci u jutarnjim satima, oko 8.40, pronašla migrante povikali su im da stanu što su učinili svi sem Džalila. On je zamahnuo granom, ali je spretnošću policajca savladan i obren na zemlju. Međutim, tu nije bio kraj. Džalil je nastavio da se opire udarajući i grebući policajca kojeg je kasnije uspeo da obori. Policajcu su sanirane povrede, a Džalil je odveden u policijsku stanicu sa ostalim migrantima.

S druge strane, osumnjičeni Džalil je negirao ovu verziju. Uprkos činjenici da je pronađena uplata na njegov račun od 476,5 evra, odnosno oko 56.000 dinara i da je imao dokumente Avganistanaca, tvrdi da im nije bio vodič i da nije napao policajca, već da je čuvar reda uradio njega.

Tvrdi da je želeo da ode u Italiju zajedno sa Avganistancima i da je u kobnom trenutku od straha pobegao od policajca. Ispitana su tri odrasla Avganistanca, koji su potvrdili njegovu priču. Nakon toga, sudija je naredio puštanje osumnjičenog i svedoka.

Sutradan, četiri Avganistanca i maloletnik, svirepo su pretučeni pendrecima, a jedan silovan granom. Došli su u kamp Miral u Velikoj Kladuši sa druge strane granice, u Bosni i Hercegovini, gde su potražili medicinsku pomoć.

Dan kasnije, aktivisti danske humanitarne organizacije Danski savet za izbeglice (DRC) dobili su kompletan izveštaj u kojem se kaže da je te zločine počinila hrvatska policija i da su povređeni i progonjeni preko granice u gaćama. Avganistanci su i danas tamo, a Džalilu se gubi svaki trag.

Svedočenja koja su Avganistanci dali DR Kongu, 21. oktobra, sve one detalje iz hapšenja, informacije da su bili na sudu i navode o zlostavljanju, ali i njihove šokantne fotografije, objavio je engleski list Gardijan i šokirao svet.

Reagovala je i Evropska komisija, poverenica za unutrašnje poslove Ilva Džohanson napisala je da vrlo ozbiljno shvata izveštaje o povratku izbeglica i nehumanom tretmanu migranata na granici između Hrvatske i BiH, koje je poslednji put objavio DRC, najavljujući razgovore o daljem razvoju mehanizama nadzora koji je uspostavila Hrvatska uz finansijsku podršku Evropske komisije.

Policija je odmah nakon objave Gardijana demantovala bilo kakvu vezu s događajem i migrantima iz teksta, tvrdeći da za tako nešto nema dokaza, a ministar Davor Božinović najavio je istragu, ali više od mesec dana kasnije ona, kao nijedna takva dosad, nije donela nikakve rezultate.

Zašto je ovo otkriće značajno?

Jer nakon nekoliko stotina iskaza migranata i optužbi upućenih hrvatskoj policiji i isto toliko odbijenih optužbi s druge strane, ovo je prvi trag koji pretučene migrante na bosanskoj strani granice i policiju na hrvatskoj strani granice dovodi u direktan kontakt. U ovom konkretnom slučaju više nema sumnje u to.

Preostalo je samo jedno: da li je policija "odvlačila pažnju" nakon što ih je izvela sa suda i brutalno pretukla na granici (kako tvrde migranti) ili su ti ljudi pušteni u grad Kordun da sami napuste Hrvatsku u roku od sedam dana (kako će nam policija kasnije reći)? Međutim, činjenica je da su dan kasnije, 15. oktobra, pronađeni pretučeni u logoru Miral u Kladovu.

O ovom, najstrašnijem delu priče u Gardijanu, o zlostavljanju migranata, nema ni traga u službenim beleškama hrvatskih institucija.

Policajci tvrde, dakle, da grupa migranata "nije nasilno proterana u BiH" - već da su im po okončanju krivičnog postupka na sudu u Karlovcu donete uobičajene "odluke o povratku" sa kojima su jednostavno pušteni na ulicu u Slunju i dali im rok da za sedam dana napuste zemlju sami.

Ministarstvo unutrašnjih poslova ne zna da li su ovi migranti postupili po toj odluci jer "do ​​sada nisu dobili obaveštenje sa graničnih prelaza ili od hrvatskih konzulata u inostranstvu da su navedena lica napustila Republiku, kako je naloženo u odluci o povratku".

Ključni dokumenti

Gardijan u svom tekstu tvrdi da je hrvatska policija, odnosno "ljudi u crnom", u periodu od 12. do 16. oktobra pretukla i opljačkala više od 75 ljudi, a zatim ih vratila u BiH sa vidljivim povredama, modricama i posekotinama. Zbog sumnji na prelome, njih 11 poslato je iz kampa Miral na dalja ispitivanja, jednom im je dijagnostikovan slomljen nos i jednom slomljena noga.

Slučaj silovanja grančicom ističe se u opisanoj brutalnosti. Prvi put su "žrtve policijske brutalnosti" izjavile da su izvedene pred sud i tamo smo pronašli ključne dokumente na Županijskom sudu u Karlovcu.

Odluka sudije ovog suda nije jedina. Opštinska državna advokatica Irena Golubić Rajković žalila se na svoju odluku, ali žalbu je odbilo veće od troje sudija Županijskog suda u Karlovcu, koje smatraju da su navodi tužioca neosnovani, odnosno da nema elemenata za određivanje istražnog zatvora za iranskog migranta.

Prema svedočenju migranata predstavljenom u kampu u Velikoj Kladuši, oni su 12. oktobra ušli u Hrvatsku na području Šturlića od Cazina (policija tvrdi da je to bilo 13. oktobra), a istog dana uhapšeni su u Novom Selu kod Slunja. Migrant je tokom intervjua grubo prikazao ovu lokaciju na mapi. Novo Selo je u neposrednoj blizini Slunjčice, lokacije koju policija pominje. Primetio ih je policajac i pozvao u pomoć još dve kolege, od kojih je jedna bila žena.

"Silovao me je, dok su se drugi smejali"

Njihov opis događaja je dalje identičan opisu datom na sudu u Karlovcu. Suprotno policijskoj verziji i izdatim odlukama o vraćanju, za koje tvrde da ih nisu dobili, kažu da su odvedeni direktno sa suda na granicu. Usput su uzeli novac, a tamo su ih dočekali ljudi u crnom, koji su ih pokupili i odvezli, zaustavivši se nakon kratke vožnje.

- Bilo ih je desetak, bili su naoružani i obučeni u crno. Na glavama su imali baterijske lampe, a na nogama vojne čizme. Izveli su nas jednog po jednog i naredili da skinemo pantalone i legnemo na pod okrenut ka zemlji. Vezali su nam noge i ruke, a zatim su nas tukli rukama, nogama i pendrecima. Sve je trajalo oko 15 minuta. Usred premlaćivanja, čovek u crnom granom me je silovao. Drugi ljudi u crnom su se tome smejali - rekao je jedan od četvorice migranata.

Sva četvorica su gotovo gola gurnuta u BiH preko granice nedaleko od Šiljkovače. Pregledali su ih lekari u logoru u Velikoj Kladuši i u Bihaću. Lekari su u izveštajima potvrdili da su njihove povrede mogle da izazovu pendreci, a dr Mustafa Hodžić, koji je pregledao silovanog muškarca, zaključio je da "postoje jasni tragovi seksualnog zlostavljanja".

- Nikada nisam video nešto slično, iako sam već čuo za seksualno nasilje hrvatske policije - rekao je dr Hodžić.

Imena Avganistanaca koji su svedočili u bosanskom logoru identična su imenima sa karlovačkog suda.

Šta kaže policija?

U odgovorima na dva upita Jutarnjeg lista, na koja su čekali 25 dana, potvrđuje da su 13. oktobra postupali sa nekoliko grupa migranata, uključujući Avganistance, i da su u ovom slučaju prijavili osobe Državnom pravobranilaštvu zbog sumnje da su počinili krivična dela.

Prema odgovorima iz policije, moglo bi se zaključiti da su ovi Avganistanci i dalje u Hrvatskoj. Policija kaže da je samo prošle godine donela 15.465 takvih različitih rešenja o povratku, što bi značilo da je isto toliko ljudi dobilo rok i dozvoljeno im je da sami napuste Hrvatsku. Da li su se svi oni, uključujući i Avganistance iz naše priče, dobrovoljno, ali ilegalno, umesto na Zapad, vratili u BiH, a veliki broj ih se usput samopovređivao?

Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdi da su u ovom slučaju pokrenuli odgovarajuće provere čim su ih mediji objavili, ali da bosanska strana, nakon što je to zatražila, nije pružila nikakve informacije koje bi mogle da potvrde identitet i lokaciju navodnog događaja i policijskih radnji.

(Telegraf.rs)