"Taj spor je još jedna pukotina u NATO": Grčki mediji o sukobu Sofije i Skoplja

Mediji ocenjuju da ovakvi događaji povećavaju "antibugarski trend" u Severnoj Makedoniji, dok stavovi Skoplja prema Sofiji postaju agresivniji

Insistiranje Bugarske da blokira početak pregovora za učlanjenje Severne Makedonije u Evropsku uniju predstavlja rizik za kreiranje još jedne pukotine u jugoistočnom krilu NATO, u uslovima kada postoje duboke podeljenosti između Turske i Grčke, ocenuje grčki list Katimerini.

Preporučujemo

Kako prenosi Plusinfo, Katimerini ocenjuje da se između Sofije i Skoplja kreira novi sudar "zbog dva veka stare kontroverze zasnovane na etničkoj osnovi".

- I Bugarska i Severna Makedonija su ključne članice Alijanse u regionu. Bugarska sa njenom ulogom kao supervizor u Crnom moru i južnoj Rusiji, a Severna Makedonija kao tampon zona protiv daljeg širenja ruskog uticaja u srcu Balkana. Obe zemlje veoma snažno osečaju posledice američko-ruskog sukoba uticaja - dodaje list.

Kako navodi taj grčki list, čini se da rivalstvo između Skoplja i Sofije još uvek ne utiče na NATO koji je na stavu da je reč o "evropskom pitanju koji treba da reše države članice EU", prenosi Tanjug.

- Čak i da je tako, bugarska blokada za ulaz Severne Makedonije u EU ne proizlazi od kriterijuma za članstvo, kao što su potreba za jačanje demokratije ili suzbijanje korupcije, već se ona temelji na istorijskim tvrdnjama koje podstiču nacionalizam na obe strane i to bi uskoro moglo da utiče na NATO, ukoliko se neslaganja ne prevaziđu - dodaje se u komentaru Katimerinija.

Ovaj grčki list ocenjuje da takvi događaji povećavaju "antibugarski trend" u Severnoj Makedoniji, dok stavovi Skoplja prema Sofiji postaju agresivniji.

List takođe navodi da su vlasti u Skoplju odbili zahtev Bugarske da učestvuje u NATO kontroli vazdušnog prostora Severne Makedonije i naglašava da su se povukli od učešća u projektu bugarske nuklearne centrale "Belene", te umesto toga su podržali projekat za prirodni gas u pristaništu na severu Grčke Aleksandropolis.

- U međuvremenu Bugarska se priprema za izbore sledećeg proleća, dok politička elita želi da profitira na nacionalnim osećanjima, pokušavajući da kreira novu balkansku agendu zasnovanu na period Otomanske imperije i velikih aspiracija iz 19. veka, optužujući svoju balkansku braća da se odaljavaju od pravog puta - zaključuje Katimerini.

Inače, Sofija je pre dve nedelje blokirala početak pristupnih pregovora Skoplja sa EU.

Bugarske vlasti optužuju Skoplje da ne radi na sprovođenju Sporazuma o prijateljstvu koji su te dve zemlje potpisale 1. avgusta 2017. godine.

Takođe Sofija zahteva od makedonski vlasti da odustanu od pretenzija za makedonsku manjinu u Bugarskoj, da prihvate da se makedonski jezik u dokumentima EU navodi kao oficijelni jezik prema Ustavu Severne Makedonije, kao i da prihvate u pregovaračkom okviru da bude sadržan i putokaz sa preciznim datumima za sprovođenje odredava iz međudržavnog sporazuma.

(Telegraf.rs)