Hrvatski lekari kažu da su mere uvedene prekasno: Teško obolele smeštamo u šatore, nema respiratora

Doktorka iz Hrvatske kaže da su respiratori "od davnih dana popunjeni" i opisuje koliko je zabrinjavajuća stvarna situacija

Hrvatska proteklih dana beleži rekordne brojeve preminulih od korona virusa, a nedavno su na snagu stupile nove mere kako bi se obuzdalo širenje pandemije. Međutim, lekari tvrde da su mere uvedene prekasno.

Preporučujemo

Naime, predsednica Udruženje bolničkih lekara Hrvatske (HUBOL) Ivana Šmit ovih dana je izjavila da se zdravstveni sistem slomio i da su donesene mere “kamilica”. Ubrzo joj je odgovorio ministar zdravlja Vili Beroš prozvavši je za politikantstvo, ali onda mu je stigao oštar odgovor.

Dr Ivana Šmit je za RTL još jednom objasnila apele lekara i poručila da "ne dolazi u obzir da se govori o kontroli dok punimo šatore".

- Sistem odavno ne funkcioniše, ako ćemo to nazvati pravim rečima, on je u kolapsu već duže vreme. Iako se politika svojski trudi da informiše građane o tome da postoji kontrola nad sistemom, mislim da se to više ne može nazvati tim rečima. Mi smo danas u 21. veku i punimo šatore bolesnicima od teške upale pluća. Mislim da tu kontekst kontrole nad epidemijom zapravo ne dolazi u obzir. Pokušali smo da apelujemo početkom meseca na ministra i sva merodavna tela da se pokušaju da pooštre mere da bismo dobili malo vremena da uhvatimo kontrolu nad epidemijom, ali su nažalost mere stigle prekasno i pitanje je kako će to sve skupa dalje ići - rekla je dr Šmit.

Ona kaže da su respiratori "od davnih dana popunjeni" i opisuje i koliko je zabrinjavajuća stvarna situacija.

- Pacijenata imamo sve više. Otvaramo sada i četvrto kovid odeljenje. Respiratori su nam od davnih dana popunjeni. Balansiramo s jednim respiratorom koji nam je nekad slobodan, nekad ne. Molimo Boga da se u Zagrebu negde oslobodi krevet da nam prime pacijenta kako bi mi u hitnom slučaju taj respirator imali na životu za upotrebu. Pacijenata je sve više, to su duge hospitalizacije, kad pacijent s teškom upalom pluća legne u bolnicu, hospitalizacija zna trajati i po mesec dana. Ako je priliv velik, kapacitete brzo popunite i tražite nove. Krevete ćemo možda i naći, ali gde ćemo naći adekvatno medicinsko osoblje da se brine za tako teške pacijente, to je veliko pitanje - upozorava doktorka.

"Kosa nam se na glavi diže od onoga što nas čeka"

Dr Šmit se ne nada se da će se uskoro situacija promeniti.

- Što više pozitivnih u ukupnom broju testiranih, to se nama više diže kosa na glavi od onoga što nas čeka za sedam-osam dana od tih brojeva. Vrlo dobro je poznato da se komplikacije i teške kliničke slike onih koji će završiti u bolnicama javljaju 5-10 dana od početka bolesti. Sve ovo pratimo sa zebnjom. Budimo se s listanjem tih brojeva koji nam govore što možemo očekivati za sedam dana i kalkulišemo po tim odeljenjima gde ćemo smeštati pacijente, jer znamo da će ih biti, to je sad već uhodani tempo - govori Šmit, a kao dodatan problem ističe i velik broj zaraženog osoblja.

- Imamo dosta zaraženih, bolest ne zaobilazi medicinske sestre i lekare. Nekad vam se dogodi zaraza na poslu, nekad u krugu porodice, nekad negde da ni ne znamo gde, najčešće je to na poslu kad imate pacijenta za kojeg se proceni da nije epidemiološki rizičan, pa se postupa kao da nije zaražen, a dva-tri dana kasnije završi u krevetu - objašnjava doktorka.

Za mere kaže da su pomak na bolje, ali smatra da su zakasnele.

- Ovo smo mi zahtevali početkom meseca, nadali smo se da će biti sluha da se izbegnu brojevi od 4.000 pozitivnih na dan. One jesu pomak na bolje, ali da li će biti dovoljne, zavisi zapravo od građana i koliko će ih se pridržavati, koliko će ozbiljno shvatiti naše apele. Bojim se da što mi više pričamo to više ljudima ide na živce i da beže u svoju realnost koja je daleko izvan naših odeljenja gde proživljavamo pakao zajedno s pacijentima, a po gradovima se proživljava druga realnost - zaključuje doktorka.

(Telegraf.rs)