Zašto se Bugarska okomila na Severnu Makedoniju: Analitičari tvrde da tajming veta nije slučajan

Neslaganja oko istorije, jezika i identiteta nisu okončana

Trenutni spor između balkanskih komšija Bugarske i Severne Makedonije možda je ukorenjen u istoriji, ali podstaknut je aktuelnim brigama - izgledima za reizbor bugarske vladajuće koalicije.

Preporučujemo

- Skoplje mora da prizna istorijsku istinu: Ako Republika Severna Makedonija prizna bugarske korene svoje nacije i jezika, to bi okončalo napetost u našem odnosu - rekla je krajem prošlog meseca bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharieva.

Neslaganja oko istorije, jezika i identiteta nisu okončana, već su, naprotiv, u sredu eskalirala bugarskim vetom na okvir pregovora EU sa Severnom Makedonijom, čime je blokiran početak razgovora o pristupanju između Skoplja i Brisela.

Bugarska vlada optužuje Severnu Makedoniju da je prekršila sporazum iz 2017. godine time što nije priznala njihovu zajedničku istoriju i jezičke sličnosti, što je osetljivo pitanje za mnoge Makedonce. Dve države se takođe sukobe oko "polaganja prava" na heroja iz osmanskog doba Gocea Delčeva.

Analitičari, međutim, sumnjaju u važnost ovih pitanja za obične Bugare i u oštroj retorici vide slabo prikriveni napor vladajuće stranke da osigura glasove na izborima koji će biti održani u martu sledeće godine, piše "Blic". Vlada, na čelu sa strankom GERB premijera Bojka Borisova i koalicionim partnerom VMRO Krasimira Кaračanova, već mesecima je suočena sa masovnim antikorupcijskim protestima.

Mnogi Bugari su na društvenim mrežama ismevali poteze svoje vlade, zamišljajući svet u kojem bi Nemačka stajala na putu susednoj Austriji ili bi se Češka sporila sa Slovačkom oko pitanja istorije i identiteta.

- Sa jedne strane, to je zaista predizborni potez. Tema nije centralna za bugarske glasače, ali svaki procenat je važan - rekao je politikolog Dimitar Bečev.

Ali Bečev je ukazao na "drugi sloj“ u prirodi pristupnih pregovora.

- U ovim ranim fazama, država kandidat je obično ona koja je sklona kompromisima - dodao je.

"Ovo se može obiti o glavu"

Zanimljivo je da su i Borisov i njegov makedonski kolega Zoran Zaev pokušavali da spuste loptu, složivši se u novembru da nastave potragu za "rešenjem".

Vlada Borisova, međutim, u velikoj meri zavisi od podrške nacionalističkog bloka Ujedinjenih patriota, koji uključuje VMRO i koji je poznat po svojoj ratobornoj retorici.

Opozicija u Bugarskoj je, očekivano, kritikovala ovakav razvoj situacije.

- Na neuspehe u zdravstvu i ekonomskoj politici, sada će naša vlada dodati još jedan - naše narušene odnose sa Severnom Makedonijom. Tom neuspehu nedostaju dramatične dimenzije ekonomske i zdravstvene krize, ali ona može imati nepovratne strateške posledice - rekao je Radan Кanev, član Evropskog parlamenta.

I Кanev je bugarski veto video kao predizborni trik.

- Ovaj oblik politike ne može i ne sme biti predizborni potez. Da bi se rešio, potreban je uporan, dugoročan i vrlo pažljiv diplomatski napor - dodao je,

Ljubomir Кjučukov, direktor Instituta za ekonomiju i međunarodne odnose u Sofiji, upozorio je na rizik da blokada podstakne "antibugarsko“ osećanje u Severnoj Makedoniji.

- Ovo se može obiti o glavu bugarskoj vladi. Blokada pregovora Severne Makedonije stavlja Bugarsku u međunarodnu izolaciju - objasnio je Кjučukov.

(Telegraf.rs)