Evo kako je Petar, koji ima autizam i koji se ne smeje nikad, reagovao kad je dobio poruku od Novaka
"Još ne mogu da verujem da je Novak to učinio za mog sina. To je najviše što je neko učinio za njega. Do sada nije dobio ni poziv za rođendan"
Dvadesetak sekundi Novakovog video klipa, na kojem se direktno obraća Petru Mijalkovu (15), autističnom dečaku iz Makedonije, bilo je dovoljno da mu izmami osmeh na lice. Osmeh, koji njegov tata Zoran nije video desetak dana.
- Bili smo već zabrinuti zbog toga što se nije nasmejao desetak dana. Nakon videa, nasmejan je legao da spava - priča Zoran.
Zoran ima dva sina, obojicu sa istim problemom, autizmom. To znači da je njegov život posvećen deci. Redovne šetnje i nadljudski napor da im fokusira pažnju, da budu srećni, da mogu da se uspavaju toga dana. A onda, umoran, čeka da i njega savlada san.
- Još ne mogu da verujem da je Novak to učinio za mog sina. To je najviše što je neko učinio za njega. Do sada nije dobio ni poziv za rođendan. Nažalost, nemamo ništa za njega, država nas je pomnožila sa nula. Meni je ta borba sve, sve drugio u životu sam otkazao. Sve mi se svodi da se izborimo za decu - priča Zoran.
Uz starijeg brata i njegov mlađi sin zavoleo je Novaka, a tata mu sprema iznenađenje - jedan poster i za njega koji će moći da dodiruje i koji će mu zaokupiti pažnju.
Možda će Đokovićeva slika braći ostati jedan od retkih prozora u svet kakav mi poznajemo, kanal kojim možemo da dopremo i do njihovih emocija, skrivenih u mističnom stanju zvanom autizam.
Ljubav dečaka prema Đokoviću neobjašnjiva je. Teško da on može da razume njegovu veličinu. Nije mu bitno ni d ali pobeđuje ili gubi. Novakov osmeh, mimika i pokreti su nešto što direktno dopire do Petrove duše.
- Mom sinu nije bitno što je Đoković svetski prvak, on uživa da ga gleda i kad ne igra najbolje. A, kako kaže, pored starijeg brata, i mlađi Nikola je zavoleo Novaka Đokovića. Prvo su na TV-u voleli da gledaju crtane likove, posebno Sunđer Boba, ali je sada neprikosnoven Nole - ispričao nam je Zoran Mijalkov.
Zoran će imati mnogo posla i brigu koja će dok je živ da ga boli, ali i gura napred u brobi.
- Sve mi se svodi da se izborimo za decu. Da ima gde i ko da se brine za njih kada nas ne bude bilo - kazao je on.
Zoran je, kako nam je ispričao, osnivač Društva za pomoć deci sa autizmom Severne Makedonije i ima ideju da okupi na jednom mestu sve roditelje dece obolele od autizma sa Balkana.
(Telegraf.rs)