Majka autističnog dečaka podelila iskustvo iz škole: Potez jedne nastavnice izazvao salvu komentara

"Rasplakali ste me jer sam i ja prošla krvav put sa svojim detetom"

Portparolka udruženja Sjena Suzana Rešetar majka je deteta s autizmom. Njen sin Ivano bio je i inspiracija za pokretanje njenog bloga, mesta gde Suzana redovno piše o tome kako izgleda život njihove porodice, koji se u potpunosti prilagođava autizmu.

- Bez dosadne patetike i lažne estetike - tako opisuje način na koji piše o svemu.

Njene objave redovno izazovu zanimanje, navodi Index, a s poslednjom je uspela i da rasplače mnoge. Naime, dotakla se teme školovanja dece s autizmom. Njen sin Ivano je učenik osnovne škole po redovnom obrazovanju uz prilagođeni nastavni sadržaj i pomoćnika u nastavi.

- Onaj ko nema dete s teškoćama u razvoju ili bilo kojom teškoćom u Hrvatskoj, nije svestan koliko je srećan. Nema poooojma koliko problema - nema. Bez preterivanja, potvrdiće ovo svaki normalan atipičan roditelj - započela je.

- Onoga čega se grozim u našem životu, između ostalog, reči su: ne može, ne možemo, ne ide, ne daju, nemamo; joj, znate, mama; ajme, šta će drugi reći, kriv je sistem (kao da niko od nas nije jedinka istoga) i sve ostale balkanske pres**anduse koje označavaju "ne želimo" i "nećemo" - ocenila je.

Ipak, u njihovim životima postoji jedna svetla tačka - nastavnica hrvatskog jezika.

- Njene materijale i poruke Ivanu počela sam da čuvam u debeloj fascikli. Čisto da nekoga, kada se ispreči na našem putu i kaže sve one reči u negaciji odozgo - nalupam po tikvi. Da mu iščupam jezik i svežem ga na mašnu - dodala je Suzana u objavi u kojoj je podelila i dokaz svojih reči.

- Andrea je profesorka hrvatskog jezika. Onog s čime Ivano ima najviše teškoća. Onog s čime se, uz ostala sr**ja, najviše rvemo. Svaki mesec, kada ga odrade, ona je odlučila svome učeniku s autizmom da napiše motivacionu poruku na njemu prilagođen način, koji on može razumeti. Zato što sam ja rekla da je Ivano dete sa nedovoljno samopouzdanja i da je i te kako svestan svojih teškoća. Zato što je on ko mali crvić kod nje. Sretno i zadovoljno je dete u toj školi. Zato što ga podržava. Motiviše. Stvara poverenje. Vodi ga i hrabri - navodi ova ponosna mama.

- Za lektiru odlučila ga je nagraditi zlatnom medaljom. Bog zna da on pojma nema šta znači pojam "lektira". Prijaviće ga na Lidrano. Zašto, blage veze nemam, al' zna ona. Ona veruje u njega. U njegove sposobnosti. U njega - zaključuje Suzana i na kraju svima postavlja jednostavno pitanje: "Ne može se, ha? Ne može?"

- Zasuziše mi oči. Svaka čast. To dete raste u sebi. Svaka čast. Ta učiteljica raste. U sebi, u učeniku, u tim roditeljima. Nadam se i šire - jedan je od oduševljenih komentara.

- Kakva inspiracija! Kamo sreće da i mi jednog dana naletimo na takvu učiteljicu. U celoj toj borbi ovo je nešto sto zaista zagreje srce i dušu, kako detetu tako i roditelju - složila se još jedna mama.

- Rasplakali ste me jer sam i ja prošla krvav put sa svojim detetom i mi smo imali našeg anđela u školi... Žena čije je srce i predanost radu veće od nje same - podelila je svoje iskustvo još jedna mama među pratiocima.

Suzana u razgovoru s novinamrima Indeksa ističe kako bi od njihove učiteljice mnogi mogli svašta naučiti.

- U moru korone i katastrofe dobro je videti da postoje ljudi koji decentno i mirno ispod radara odrađuju vrhunski posao s najosetljivijom i najmargnalizovanijom populacijom u našem društvu - dodaje.

- Ova profesorka je dokaz i potpuno je shvatila da je svako od nas jedinka ovog sistema. Mi ga možemo menjati nabolje ako to želimo. I zato sam srećna što mome Ivanu najznaćajniji predmet u školovanju predaje baš jedna takva osoba - kaže na kraju ne skrivajući zahvalnost koju oseća prema Andrei.

(Telegraf.rs)