Migranti odlaze kući uz AVRR program: Sudbina nas je na težak način naučila da cenimo život

IOM programi imaju za cilj upravljanje neregularnim migracijama, zaustavljanje trgovine ljudima, doprinos nacionalnom razvoju te pomoć vladama u upravljanju migracionim aktivnostima. Jedan od takvih programa je i Program potpomognutog dobrovoljnog povratka i reintegracije – Assisted Voluntary Return and Reintegration (AVRR), koji IOM sprovodi još od 1979. godine

Migranti zainteresovani za dobrovoljni povratak mogu kontaktirati IOM ili relevantne službe u bilo kom prihvatnom centru u BiH, Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji i Kosovu* . U ovom trenutku, 250 migranata je zainteresovano za napuštanje Zapadnog Balkana i povratak kući, dok se njih 207 nalazi u Bosni i Hercegovini, odakle se za povratak u zemlju porekla na dobrovoljan, bezbedan i dostojanstven način odlučila i petočlana porodica, koja je u privremenom prihvatnom centru Ušivak boravila dva meseca.

Nafis (27) i Fatma (26) sa svoje troje dece pre nešto više od godinu krenuli su iz Iraka. Najmlađe dete tada je bilo staro svega tri meseca. Njihov put nije bio nimalo lak. Ušli su u „gejm“, a bili su primorani koristiti se i „smaglerima“. Prvo je engleski izraz koji u ovoj priči znači pokušaj prelaska granice, a drugo su ljudi kojima su migranti platili da bi ih doveli od tačke A do tačke B, tj. krijumčari ljudima.

- Na put smo krenuli avionom iz Iraka do Turske. A potom slede noćne more, ušli smo u „gejm“. Igra koja ima nekoliko nivoa. Naši nivoi su bili izuzetno teški jer idemo s decom koja sada imaju šest, pet i godinu dana. Tada je najmlađe dete bilo tek rođeno. Bili smo primorani da se koristimo „smaglerima“ i da pokušamo da ilegalno pređemo granice morem. Iz Turske dolazimo do ostrva Grčke, potom do Albanije, zatim do Kosova*, Srbije i na kraju stižemo u Bosnu i Hercegovinu - pričaju svoju tešku sudbinu.

U privremenom prihvatnom centru u Hadžićima, govore, bilo im je lepo, imali su hranu, odeću, bilo je čisto, deca su se imala prostor za igru... Ali, došlo je vreme za povratak kući, koji se dogodio 30. septembra sa Međunarodnog aerodroma u Sarajevu, uz podršku službenika IOM-a koji su omogućili prevoz, neophodne putne dokumente i pobrinuli se za ostale detalje neophodne za bezbedno putovanje kući.

- Mi smo zahtev za povratak predali u Srbiji počekom godine, ali se to dogodilo. Onda se situacija dodatno zakomplikovala zbog virusa korona, ali sada konačno odlazimo. Prvo ćemo se (po povratku u zemlju porekla) snaći za smeštaj, jer smo sve izgubili. Krećemo od nule, trenutno nemamo ništa. Ja sam bio šef restorana i pizza-majstor, a radio sam i kao berberin. Sada moramo i posao da tražimoi - navodi Nafis.

Materijalno nemaju ništa, ali, kažu, imaju ono najvrednije – jedno drugo.

- Sudbina nas je na težak način naučila da cenimo život. Put sa bebom od tri meseca je bio horor. Kada smo prvi put pokušali da pređemo morem, plovili smo plastičnim čamcem pet sati. Šlauf koji je beba imala oko sebe počeo je da je guši, a s obzirom na to da je bio mrak, mi to nismo videli. Stao joj je dah. To je najgora stvar koja se mogla desiti. Mogli smo izgubiti dete. Kada smo to preživeli, sve ćemo, samo da smo zajedno. Mrak, šume, bosi, gladni... kuda smo sve prolazili, ne biste verovali. Kada nas policija vidi odakle izlazimo, počnu plakati jer im bude žao i pitaju se kako smo uopšte preživeli. Sve to je iza nas. U Bosni se osećamo lepo i najbolje do sada, ali vreme je da idemo kući - pričaju sa suzama u očima pre odlaska u Irak.

Ovog puta, to su bile suze radosnice, jer kažu da u teškim uslovima nisu izgubili ljudskost i dostojanstvo.

- Samo osoba koja izgubi nekoga, to može smatrati gubitkom, a novac, kuća i ostalo, to nije gubitak. Dečije rođendane obeležavali smo uz pokoju jabuku ili ako se zadesi čokoladica i, evo nas, živi smo. Ali uz nove strahove. Suprug se sada boji vode, a ja se bojim mraka - zaključuje Fatma.

Program potpomognutog dobrovoljnog povratka i reintegracije (Assisted Voluntary Return and Reintegration – AVRR) sprovodi Međunarodna organizacija za migracije (International Organization for Migration - IOM) u saradnji sa institucijama zemalja Zapadnog Balkana. Migranti su smešteni u prihvatne centre u kojima su im na raspolaganju AVRR savetnici koji ih svakodnevno informišu o situacijama u njihovim zemljama porekla, o procedurama potpomognutog dobrovoljnog povratka, reintegracionoj pomoći koja im može biti pružena nakon povratka u zemlje porekla, a trenutno i o pandemiji KOVID-19.

- Za migrante koji se nalaze izvan privremenih prihvatnih centara na raspolaganju su AVRR mobilni timovi za informisanje koji redovno obilaze lokacije na kojima se migranti okupljaju da bi im pružili blagovremene i proverene informacije o već spomenutim temama kojee su od njihovog interesa. Na ove načine su IOM-ovi AVRR zaposleni u regiji informisali ukupno 64.716 migranata, dok u BiH broj informisanih migranata od početka AVRR programa do sada iznosi 31.463. Većina informisanih migranata su odrasli muškarci koji putuju sami (region – 60.428, BiH – 28.578). Informacije o Programu potpomognutog dobrovoljnog povratka i reintegracije, kao i svi detalji o registraciji za povratak su migrantima dostupne na njihovim maternjim jezicima (arapski, farsi, urdu, paštu i hindi), a nalaze se u brošurama koje su im na raspolaganju svakodnevno - izjavio je Peter Van der Auweraert, šef IOM misije u BiH i sub-regionalni koordinator za Zapadni Balkan.

[1] Ovaj naziv je upotrebljen bez predrasude o poziciji statusa, a u skladu je sa UNSCR 1244/1999 i stavom Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.

[2] Imena i identifikacioni detalji promenjeni su da bi se zaštitili privatnost i bezbednost osoba.

(Telegraf.rs/PR)