Humanitarci očekuju crni scenario: U Mostaru sve više korisnika Narodne kuhinje

Da je stanje teže nego što se to može pretpostaviti, uveren je Alen Kajtaz, glavni sekretar Crvenog krsta u Mostaru, pod čijim okriljem deluje Javna kuhinja koja dnevno spremi oko 350 obroka

Broj građana koji traže spasonosni zalogaj hrane u Javnoj i Narodnoj kuhinji u Mostaru iz dana u dan sve je veći, ali zbog nepostojanja centralnog registra ne zna se tačan broj onih kojima je pomoć zaista potrebna.

Direktor Narodne kuhinje Franjo Slišković za portal Klix.ba kaže da je broj gladnih građana uvećan za 10 odsto i da novi korisnici koji dolaze da traže hranu pripadaju svim starosnim grupama.

- Mnogi ljudi su ostali bez posla i mnogim ugroženim porodicama je potrebna pomoć - kaže Slišković.

On se svakodnevno susreće s teškim životnim pričama u kuhinji gde se dnevno spremi oko 230 obroka i dobro zna koliko je egzistencija građanima ugrožena. Da je stanje teže nego što se to može pretpostaviti, uveren je Alen Kajtaz, glavni sekretar Crvenog krsta u Mostaru, pod čijim okriljem deluje Javna kuhinja koja dnevno spremi oko 350 obroka.

On podseća da su mostarske kuhinje prehranjivale oko 1.000 osoba tokom restriktivnih mera zbog fizičke udaljenosti na širem području grada i nosili hranu osobama kojima je to bilo potrebno.

- Sada je broj korisnika veći za 10 odosto od uobičajenog i mi uspešno odgovaramo na sve izazove. Pored redovnih korisnika hranu nosimo u karantin i Izbeglički centar u Salakovcu. Ali, evidentno je da iz dana u dan postaje sve teže, jer neprestano dolaze nove osobe kojima je pomoć potrebna. Bojim se da ako se ovako nastavi da nećemo moći da odgovorimo na sve potrebe - kaže Kajtaz.

Upozorava na činjenicu da broj zaraženih osoba svaki dan raste, što bi moglo dovesti do novih restrikcija i novog talasa osoba kojima je potrebna pomoć.

- Moramo da se pripremimo za najcrnji scenario, jer je mnogo veći broj građana kojima je potrebna pomoć, nego što mi to možemo da zadovoljimo. Srećom ima humanitarnih organizacija koje pomažu, ali je problem što se ne zna ni koliko ima osoba kojima je pomoć potrebna, ni stiže li pomoć svima, jer nema centralnog registra. Centar za socijalni rad treba da napravi krizni plan i kvalitetnu anamnezu stanja da bi se znala stvarna socijalna slika u gradu. Takođe, treba se povezati sa svim humanitarnim organizacijima kako bi pomoć stigla do svakoga kome je potrebna - rekao je kaže Kajtaz.

Pored navedenog, problem je što mnogi koji su na rubu egzistencije zbog nepoverenja u sistem to ne priznanju, pa preživljavaju od pozajmica i pomoći iz porodičnih veza i poznanstava.

Teško stanje, nažalost ne menja ni zakon koji postoji za ublažavanje posledica prouzrokovanih korona virusom, jer stanje na terenu pokazuje da je mnogo gladnih osoba, navodi portal.

(Telegraf.rs/Tanjug)