Veliko otkriće nemačkih naučnika: Potencijalni lek protiv korone raste u Hercegovini?

Listovi biljke slatkog pelina (Artemisia annua) uzgajani u Kentakiju, u SAD, najbolju antivirusnu aktivnost pokazali su kod ekstrakcije s čistim etanolom ili destiliranom vodom, ali i dodavanjem kafe

Svet je u trci za pronalaskom pouzdane vakcine protiv kovida-19 - neočekivane pošasti 21. veka koja je do sada odnela više od milion života, a gotovo 35 miliona je obolelo. Za sada. Međutim, naučnici s nemačkog Instituta Max-Planck u Potsdamu istražuju kako da pomognu obolelima, kako da ih leče od korona virusa i to uz pomoć jedne "obične" lekovite biljke - slatkog pelina, navodi Deutsche Welle.

Preporučujemo

Raspolažu rezultatima koji ulivaju nadu za početak kliničkih ispitivanja. Kako je već pisao DW, istraživanja su iznenadila naučnike: ekstrakti slatkog pelina aktivni su protiv SARS-CoV-2. Listovi biljke slatkog pelina (Artemisia annua) uzgajani u Kentakiju, u SAD, najbolju antivirusnu aktivnost pokazali su kod ekstrakcije s čistim etanolom ili destiliranom vodom, ali i dodavanjem kafe.

Slatki pelin protiv korone?

Petra Mihića iz Ljubinja ta vest nije posebno iznenadila. On već godinama jedini u BiH i na bio osnovi uzgaja upravo slatki pelin, višestruko lekovitu biljku koja se decenijama upotrebljavala kao lek protiv malarije, a u Hercegovini često raste i kao samonikla.

- Kada se u Hercegovini pre nekoliko godina masovno počelo saditi smilje, koje je takođe lekovita biljka, ja sam hteo da uradim nešto drugačije. Čitao sam da se u kineskoj tradiciji posebno cenio pelin u lečenju kancerogenih oboljenja i godinama istražujem kako postići najbolji kvalitet u najboljim uslovima uzgajanja ove specifične biljke. I tako je počela moja avantura s organskim uzgajanjem slatkog pelina - kaže Petar Mihić za Deutsche Welle.

Ipak, koliko fitoterapija, lečenje lekovitim biljkama, ima podršku i u "zvaničnoj" medicini?

Medicina priznaje lekovitost

Dr med.spec Andrea Jurić za DW kaže da su se s mogućim pozitivnim učincima slatkog pelina u lečenju kovida- 19 lekari upoznali tokom pandemije.

- U habitusu naroda koji žive na području Hercegovine je traženje leka u pripravcima biljnog porekla kojima je Hercegovina jako bogata. Upoznata sam s činjenicom da su ljudi s ovih prostora konzumirali čaj od slatkog pelina te prijavljivali pozitivne učinke u svim fazama infekcije kovid-19. Smatram da bi bilo jako korisno provesti dodatne kliničke prospektivne studije po ovom pitanju - kaže ova epidemiologinja za DW.

Prof.dr Jasenko Karamehić, internista imunolog, jedan od vodećih u BiH i s bogatim iskustvom rada u medicinskim centrima širom sveta, kaže da "sve ima i te kako smisla".

Specifično nespecifično delovanje

- I to zato što slatki pelin deluje na malariju, a antimalarici, lekovi kao hlorokin, cidrofloroksin itd., spadaju u grupu lekova koji imaju određenu specifično-nespecifičnu aktivnost kao ramdesivir ili neki drugi retroviralni, antivirusni lekovi protiv na primer AIDS-a itd., i na kovid-19 - kaže prof. dr Karamehić za DW.

On podseća da se deo ove biljke u Aziji upotrebljava u lečenju malarije te da već godinama stanovništvo koristi njena lekovita svojstva.

- I tu je ta veza. Meni, kao imunofarmakologu to je još lakše shvatiti i vidi se da svi lekovi koji deluju na uzročnika malarije, deluju uspešno i na kovid-19. Da se razumemo, nije to specifični lek, ali jeste specifično nespecifični - znači ima određen učinak - zaključuje prof. dr Karamehić.

Dok slatki pelin, prema stavovima naučnika, potvrđuje značaj u lečenju obolelih od kovida-19, svet očajnički čeka učinkovitu vakcinu.Prema ovom bosanskohercegovačkom naučniku, ono mora bi najbolje i bez „prefiksa".

- Rekao da da treba da uzmemo najbolju vakcinu. Najučinkovitije, s najmanje neželjenih posledice i bez prefiksa rusko, kinesko, američko, britansko, tursko... Što se mene lično tiče, a radio sam širom sveta, najviše nade polažem u britansku vakcinu s Oxforda. To je evropska vakcina, ispitano dominantno na Evropljanima, koji geografski žive 'pod istim krovom', vrlo sličnom klimom i ono bi nam najbolje odgovaralo - smatra prof. dr Karamehić.

(Telegraf.rs)