Dragičin otac je pomogao Mehmedaliji, 50 godina kasnije njoj i mužu treba pomoć: Zazvonio je telefon

Bračnom paru odužio se sunarodnik koji već 50 godina živi u Nemačkoj, a kom je pre 50 godina pomogao Dragičin otac

O tome da ljudska dobrota i humanost mogu poraziti i najveće životne nedaće, svedoči životna priča bračnog para Muharema i Dragice Medić, koji žive u selu Dobrijevići, nadomak Sanskog Mosta.

Preporučujemo

Medići kažu za "Nezavisne" kako se njihov život iz korena promenio pre nešto više od pola godine, kada je s njima stupio u kontakt 82-godišnji Mehmedalija Karabeg, koji već duže od 50 godina živi i radi u Nemačkoj. Supružnici ističu kako su pre rata živeli u Mrkonjić Gradu, a da su se po njegovom završetku doselili u Dragičino rodno selo, gde su nastavili život.

Medići spadaju u red onih ljudi koje život nije mazio, a u postratnom periodu se nisu najbolje snašli, pa su sve protekle godine živeli teško, u nedovršenoj kući kojoj je mnogo šta nedostajalo, pre svega voda, koju ni danas nemaju, a dugo vremena živeli su i bez struje. Kažu kako nisu imali zaposlenje niti bilo kakve prihode, te da je bilo situacija kada bukvalno nisu imali šta da jedu i kada su pomišljali na najgore. Sasvim slučajno, za njihovu tešku sudbinu saznao je pomenuti Karabeg, koji potiče iz susednog sela Husimovci. Dragica kaže da ju je poznavao još kao devojčicu, a njen otac Dušan mu je, nekada u davnoj prošlosti, još kada je bio radnik Rudnika mrkog uglja Kamengrad, pomogao i učinio izvesnu uslugu.

- Mehmedalija nikada nije to zaboravio i stupio je preko posrednika u kontakt s nama. Nije prošlo puno vremena, a poslao nam je 1.000 evra. Nedugo potom, kada je saznao da nam krov prokišnjava, poslao nam je novac za novi krov, pa za priključak struje i pumpu za vodu - kaže Dragica za "Nezavisne".

Supružnici dodaju kako je najveće iznenađenje tek usledilo kada ih je Karabeg, s kojim sada vezu održavaju putem mobilnih uređaja, nazvao i rekao da odu po automobil koji je kupio za njih.

- Moj suprug je pre rata imao auto, ali smo, s obzirom na našu životnu situaciju, bili uvereni da kola više nikada nećemo voziti. Mehmedalija nas je jednog dana nazvao i rekao da odemo u Banjaluku u jednu auto-kuću i preuzmemo mercedes. Našoj sreći nikad kraja - dodaje ona.

Prilikom posete porodičnom domu Medićevih novinari Nezavisnih uspeli su, preko skajpa, razgovarati s Karabegom. Rekao im je kako je još kao mladić otišao u Nemačku, gde je decenijama mukotrpno radio i stekao golem imetak.

- Otišao sam posle jedne nepravde kada mi je najviše pomogao Dragičin otac i od tada mnogo cenim ovu porodicu. U Nemačku sam došao u starim cipelama koje sam vezao žicom, radio sam danonoćno razne poslove, ženio se dva puta i stekao tri krasna sina. Jedan je inženjer, drugi direktor u jednoj nemačkoj firmi, dok mi je treći sin prerano preminuo. Imam unuke i praunuke i uživam u poznim godinama života - kaže Karabeg za "Nezavisne".

Dodaje kako je u jednom trenutku odlučio novac koji poseduje usmeriti u projekte pomoći siromašnima u Bosni i Hercegovini. Tokom rata pomogao je mnogima, a isto je nastavio raditi i posle.

- Novac nije sve u životu, a ja sa sobom, kada odem s ovog sveta, neću uspeti ništa poneti. Verujem da ima neko ko na onome svetu beleži dobra dela - kazao je Karabeg.

U međuvremenu, Dragica je uspela ostvariti i pravo na skromnu penziju i mnogo se šta nabolje promenilo u njihovim životima. Ipak, kažu kako su odlučili da ispričaju svoju priču da bi i drugi saznali da postoji gromada plemenitosti koja se zove Mehmedalija Karabeg.

(Telegraf.rs)