Radije idu u zatvor nego što pomažu detetu: Zbog alimentacije 49 roditelja u Crnoj Gori iza rešetaka

"Postavlja se pitanje kakvo smo društvo postali", kaže Dejana Ponoš iz Grupe za podršku jednoroditeljskim porodicama Udruženja Roditelji

Sudovi u Crnoj Gori su tokom prošle i do 31. avgusta ove godine izrekli 203 sankcije roditeljima koji nisu plaćali alimentacije, pri čemu su 43 osobe zbog neplaćanja izdržavanja za svoje dete poslate u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija, a šest u kućni zatvor, što ukupno predstavlja 49 roditelja koji su na neki način osuđeni na izdržavanje zatvora.

Preporučujemo

Kako je Danu saopšteno iz Sudskog saveta, tokom prošle godine u odnosu na krivično delo iz člana 221 Krivičnog zakonika Crne Gore nedavanje izdržavanja pravosnažno je 49 sankcija, i to kućni zatvor- dve, jedna novčana kazna, rad u javnom interesu tri, 34 uslovne kazne i devet zatvorskih.

Sličnu statistiku ima i institucija zaštitnika ljudskih prava, ali iz Sudskog saveta navode da je ona u međuvremenu ažurirana.

- Što se tiče podataka za 2019. godinu, od momenta kada su traženi podaci za Izveštaj Ombudsmana, u međuvremenu određeni broj presuda postao je pravosnažan, pa su na dan 31.8.2020. pravosnažne 154 sankcije: kućni zatvor četiri, novčana kazna- pet, rad u javnom interesu – 23, jedna sudska opomena, 87 uslovnih kazni i 34 zatvorske - navode u Sudskom savetu, prenosi Rtcg.me.

Prema oceni Dejane Ponoš iz Grupe za podršku jednoroditeljskim porodicama Udruženja Roditelji prvo treba postaviti pitanje kakvo smo mi to društvo u kojem će jedan od roditelja radije ići u zatvor ili raditi u javnom interesu nego finansijski učestvovati u životu svog deteta na način i u iznosu koji je sud presudio.

- Ne zaboravimo, sud uvek uzima u obzir realne mogućnosti roditelja sa kojim dete ne živi, tako da opravdanje ne postoji, nikakvo. Razvod je jedan od najstresnijih događaja u životu bračnih drugova, ali nikako ne smemo zaboraviti i da nakon razvoda ostajemo roditelji, koji jednako brinemo o zajedničkoj deci. Roditelj sa kojim dete živi najčešće preuzima brigu o stambenom obezbeđenju, školovanju, rekreativnim aktivnostima, dok drugi roditelj doprinosi u meri u kojoj je to sud odredio, i retko kad preuzima veću odgovornost, bilo finansijsku, bilo kakvu drugu - kaže Ponoš za Dan.

Direktorka Centra za ženska prava Maja Raičević u izjavi za Dan navodi da sudovi često pribegavaju uslovnim kaznama kada se radi o osobama koje nisu ranije kažnjavane, a verovatno računajući da je takva kazna dovoljna da roditelje, koji ne daju izdržavanje, natera da se ponašaju savesno.

- Međutim, broj izrečenih zatvorskih kazni ukazuje na to da mnogi istrajavaju u neodgovornom odnosu prema sopstvenoj deci, često ih dovodeći u vrlo tešku materijalnu situaciju, bez elementarnih uslova za život. Osim podataka o kaznenoj politici sudova, važan je i podatak o broju izvršenih sudskih presuda, jer tu postoje ogromni problemi oko naplate alimentacije, zbog čega se i mi u Centruza ženska prava sa ostalim ženskim nevladinim organizacijama zalažemo za uspostavljanje alimentacionog fonda ili sličnog sistema, kojim bi država isplaćivala iznos alimentacije i naplaćivala potraživanja od roditelja koji ne plaćaju. Ovo je važno, jer se roditelji sa kojima deca žive, a to su uglavnom majke, izlažu sudskim postupcima i troškovima i pored činjenice da samostalno brinu o deci bez finansijske podrške drugog roditelja - navodi Raičević.

(Telegraf.rs)