Branko robijao 43 godine zbog brutalnih ubistava, sada je ponovo na slobodi: "Nikog nemam na duši"
* Branko je trebalo da bude pogubljen, ali je pomilovan * Nakon 43 godine izašao iz zatvora
- Ko se meni zamerio, njega više nema.
Preporučujemo
Hrvat stradao u stravičnoj nesreći u Italiji: Kamionom se zabio u kolonu, na mestu ostao mrtav
Dragan ugroženima poklonio kuće i imanje, oni sve uništili. Sada tuži Centar za socijalni rad
Ove reči imaju dodatnu težinu kad znate da ih izgovara čovek koji je osuđen za tri ubistva i dva pokušaja ubistva, silovanje, razbojništvo i piromaniju. Branko Markovac, kojeg ironično nazivaju Medeni, u zatvorima je proveo pune 43 godine života. Sad je izašao na slobodu i pričao je za RTL-ovu Potragu.
Njegovi odgovori su koncentrisani, precizni i hladni. I ostavljaju snažan utisak.
- Koliko ljudi imate na duši?
- Nijednog, na duši nemam nijednog.
- Ali ste ubili?
- Da. Prvog. Nisam hteo. Drugi zatvorenik na Golom otoku je preživeo. Njega sam hteo, ali nisam.
- Treći je u Gradiški kojeg sam hteo, a to sam i rešio. I ovaj za koga sam izašao prošle godine.
Medeni danas ima 71 godinu. A njegov je život trebalo da bude prekinut streljanjem jer smrtna presuda mu je nakon ubistva s predumišljajem izrečena još 1979. Pomilovan je, ali je zbog tog i još niza drugih teških krivičnih dela robijao je decenijama.
Hteo da otruje oca
Prvo je pokušao da ubije rođenog oca tako što mu je u činiju s graškom stavio otrov za miševe. U novinskim feljtonima opisivali su ga kao monstruma, a ni psihijatrijski veštaci u procenama nisu bili blagi.
- Mene opisuje kao monstruma. Kaže prof. Zvonarević kada biste došli u hotelsku sobu i imali cimera Branka Markovca, a ne znate ko je on, spavali biste normalno. A da znate ko je on, da li bi ste onda normalno spavali? Ja to tako ne gledam.
- Kako vi gledate?
- Gledam objektivno i normalno. Mene nema razloga ni potrebe da se neko boji ako nije ništa napravio. To sam vam rekao u startu. Vi morate biti uzrok moje reakcije, a sad kakva će vaša reakcija biti zavisi od vašeg uzroka.
Kriminalni put Branka Markovca trajao je dugo, lista dela za koja je osuđen je dugačka, kao i njegovi zatvorski dani. Slovio je za vuka samotnjaka kojem je bolje ne zamerati se.
„I dođe neko novi, pa kaže pusti njega, to je Medeni, više me ne dira.
- Što to znači?
- Znači da se ne može sa mnom zaj***
- Jer?
-... a čujte“
Sve svoje kazne je odležao. Sad je slobodan čovek koji slobodno šeta gradom. Reporterka Potrage postavila mu je pitanja koja su se nametnula sama od sebe.
S: Mislite li vi da ste se promenili?
M: Ne.
S: Treba li ljudi da vas se boje?
M: Ne.
- Rekli ste da ste sad slobodan čovek. Kako ćete to vreme iskoristiti?
- Pojma nemam. Za sad kako je tako je. Kako nakon 43 godine pune izdržane kazne da izađem na ulicu a da mi država ništa nije obezbedila, ali baš ništa.
Kada osobe s biografijom poput njegove imaju problem, imamo ga, svidelo nam se to ili ne - svi. Jer on nema kuda. Najpre mu je određen smeštaj u domu za zavisnike u Resniku. Korisnicima se oduzimaju mobilni telefoni, nije dopušteno gledanje televizije i to mu je smetalo. Otišao je.
Zagrebački Centar za socijalni rad dodelio mu je smeštaj u Domu za starije osobe Trešnjevka, podružnica Drenovačka. Tamo nema mesta. Zatim je smešten u prihvatilište Crvenog krsta. Samo privremeno... Sad je smešten u prostorijama udruženja PET Plus, koja daje podršku počiniteljima krivičnih dela. Ali, udruženje ima sredstava još samo do februara. Nakon toga, ne nađu li nove novce, Markovac je ponovno na ulici. Opet prepušten sam sebi.
(Telegraf.rs)