Senka je na Fejsbuku dobila poruku da je oteta kad je bila beba: Filmska priča iz Zenice

Tada su joj ljudi koji su je usvojili pokazali aktovku sa papirima od usvajanja, nakon čega je Senka krenula u potragu za biološkim roditeljima

- Oteta si u ratu od majke, ti ljudi su te ukrali od nje, to nisu tvoji roditelji - poruka je koja je pre nekoliko godina tada dvadesettrogodišnju Senku Buro iz Zenice šokirala. Stigla je na njen Fejsbuk profil od osobe koju je poznavala odranije. Senka je u to vreme prolazila kroz teško razdoblje, piše Večernji list BiH.

Preporučujemo

Priča za film

Udala se, no u braku je doživela psihičko i fizičko nasilje, zbog čega se, kada je saznala da je trudna, odlučila vratiti svojim roditeljima.

- Očeva majka je ležala na postelji pa smo se tetka i ja menjale u brizi oko nje. Jedan dan sam tako sedeći kraj bake ušla na svoj Fejsbuk profil gde me je dočekala poruka: "Reci svojoj mami da mi ne dosađuje". Na pitanje: "Zašto, šta je bilo i jeste li sigurni da je u pitanju moja majka", jer se ona tada nije baš najbolje služila Fejsbukom, ta žena mi je poslala profil neke žene crne kose. Odgovorila sam joj da to nije moja majka i poslala sam fotografiju svoje majke - priča za Večernji list Senka prisećajući se događaja od pre šest godina.

Ubrzo nakon njenog odgovora usledila je poruka u kojoj joj je osoba koju poznaje još iz srednjoškolskih dana napisala kako je oteta. Iako joj je sve to zvučalo kao neslana šala, Senka je odlučila pozvati majku u sobu kod nane i pročitati joj poruke koje je dobila.

- Pročitala sam joj, mami su samo oči zasuzile, nije ništa progovarala. Rekoh: "Istina je, znači". Nakon toga sam pozvala i oca. Došao je i njemu sam isto pročitala. Ustao je sa stolice, zagrlio me i rekao: "Kćeri moja jedina, hteo sam ti reći kada si napunila 18 godina, ali budući da je ona (žena koja me rodila) u Americi, bojali smo se da odeš za njom. Ti si, kćeri moja, zakonski usvojena iz doma za nezbrinutu decu kada si imala tri godine. Sve papire čuvamo u aktovci, koju ti nikad nismo dali da diraš. Kada god pitaš šta je ovde, govorili smo, i mama i ja, da su tu moji poslovni dokumenti", ispričao mi je otac - nastavlja ovu neverovatnu priču Senka.

Osećanja su joj u tom trenutku bile podeljena, a u glavi je vladala zbrka. Odjednom se rodilo milion pitanja.

- Ko su ljudi koji su me stvorili, ko sam ja?" Iako šokirana, uspela je uhvatiti vazduha, sela je, uzela aktovku koju je posmatrala 23 godine i počela čitati dokumente koji su joj trebali dati odgovore na njena pitanja.

Dokumentacija o njenom usvajanju bila je uredna. Otac i majka (usvojitelji) nisu je lagali. Sve je bilo po zakonu. Sadašnje prezime Buro nisu joj mogli pripisati dok nije napunila pet godina. Otkako su je usvojili, dve godine su na razne načine pokušavali pronaći njenu biološku majku da joj kažu da su joj oni nova porodica i da odobri da malena dobije njihovo prezime.

- Jer da me je tražila nazad, oni me ne bi mogli pripisati sebi i izmeniti podatke kao što su prezime i imena roditelja. Nikada se nije odazivala ni na jedan poziv. Napunila sam pet godina i postala službeno Senka Buro. Ime nisu hteli menjati jer im se sviđalo, a i ja sam se, kažu, do pete godine već bila navikla na to ime - nastavlja svoju životnu priču ova mlada majka.

Nakon što se smirila, izgrlila roditelje koji su je odgajili, odlučila se javiti ženi koja ju je rodila. Međutim, ona je nastavila s lažima. Naime, Senka joj je rekla kako ima dokumentaciju da je zakonski usvojena, na što joj je njena biološka majka rekla kako joj je rečeno da je umrla kao beba.

- Kada sam te rodila, otišla sam pronaći smeštaj gde ćemo ti, sestra i ja živeti. Vratila sam se nakon mesec dana, rekli su mi da si umrla od jake temperature - bile su reči kojima se ova žena pravdala što 23 godine nije tražila Senku.

Iako joj nije poverovala (a nekoliko godina posle spletom okolnosti saznaće se šta se tačno dogodilo), Senka je odlučila dati joj drugu priliku.

- Te me je godine došla videti. Nisam imala nikakva osećanja za nju, a kako i bih nakon toliko godina i toliko laži. Nije upitala moje roditelje ni kakvo sam detinjstvo imala, kroz što sam prolazila, ništa… Otišla je nazad u Ameriku. Nakon toga bila sam svakodnevno u kontaktu i s njom i sa sestrom. Došla je opet kada sam rodila da vidi unučicu. Kad se vraćala, tražila je da se svi zajedno fotografišemo. Poređali smo se ispred kafića u Vazdušnoj luci Sarajevo gde je ona tražila da joj sednem u krilo, a ja sam odbila. Otišla je, a nakon toga javila mi se biološka sestra koja me izvređala zato što se ja svojim roditeljima (jedinima za koje sam znala sve ove godine i koji su mi pružili normalan život) obraćam s ‘mama’ i ‘tata’. Od tog dana pa do prošle godine nisam bila u kontaktu sa ženom koja me rodila. Njoj je moja sestra zabranila komunikaciju sa mnom - prepričava ukratko Senka ove turbulentne događaje.

Iako povređena, prošle godine ponovo pokušava ostvariti kontakt sa ženom koja ju je rodila. Nakon kraćeg razgovora dogovorile su se za mesto susreta, međutim “majka” se nikad nije pojavila…

- Ne znam šta joj je to značilo. Možda je proveravala hoću li ja posle svega doći. Nisam je ni pitala, nije mi bitno - nastavlja Senka.

Srećan kraj

Prilikom prvog razgovora s biološkom majkom, Senka je uspela saznati ime biološkog oca. Pokušavajući doći do njega, šest godina posle ova mlada žena zatražila je pomoć od čoveka koji je zaslužan za spajanje brojnih porodica, prijatelja, rodbine - svog sugrađanina Hanasa Kovačevića, kojeg mnogi zovu bosanskim Šerlokom Holmsom.

Hanas je pre delovao kroz Fejsbuk grupu “Pokidane veze - tražite školske prijatelje i druge osobe”, no pre nekog vremena osnovao je vlastitu pod nazivom “Hanasova ekipa u potrazi”. Zahvaljujući grupi Senka je uskoro saznala kako je njen otac Goran Perčinlić iz Travnika ubijen ratnih godina u Banjaluci, ali i da ima tetke Snježanu i Silvanu (očeve sestre) koje ne znaju da ona postoji.

- Zahvaljujući Hanasu i njegovoj ekipi pronašla sam ih i upoznala, bila sam kod obe i uspostavile smo dobar odnos. One nisu znale da postojim - priča ova neverovatna žena. No, tu nije kraj. Spomenuta Fejsbuk grupa pomogla je Senki da sazna šta se uistinu dogodilo i kako je ona završila u domu za nezbrinutu decu, odakle su je spasili njeni usvojitelji.

Kada je Hanas pronašao njene tetke, u grupi je jedna žena videla o kome se radi i Senki poslala poruku u kojoj joj je objasnila šta se zapravo dogodilo.

- Draga moja Senka, iz bolnice si došla u moj stan. Ja sam te čuvala i pazila mesec dana. Zavolela te kao svoje vlastito dete. Jednog dana tvoja mama te odvela, kao, u šetnju. Kada se vratila, rekla mi je da si u bolnici. Nije mi bilo jasno zašto si u bolnici jer si se meni tako smejala i radovala se svakoj mojoj reči. Zaista sam te zavolela kao vlastito dete. I tako tvoja mama sutradan dođe i kaže: ‘Umrla mi Senka’. Bože, toliko sam plakala, ali mi nije bilo jasno zašto je tako zdravo i veselo dete umrlo. Tvoja mama je od mene otišla isti dan i za dan-dva otputovala u Crnu Goru. Tek nakon možda godinu dana otišla sam posetiti tvoju nanu Nurku koja mi je rekla da te je Adila dala na usvajanje. Tada su mi osećanja bila pomešana. Bila sam srećna što si živa, ali u isto vreme i tužna jer da je rekla da te ne želi, ja bih te uzela sebi. Ali sudbina je čudo. Živa, zdrava i srećna bila, uživaj u životu i ne tuguj za prošlosti - stoji u poruci koju potpisuje Kanita.

- Ova poruka mi je samo potvrdila kakva je žena koja me je rodila. Na neki način sam joj zahvalna što me je ostavila, jer sam ovako odrasla uz predivne ljude koji mi ni jednim svojim postupkom nisu dali naslutiti da sam usvojena - zaključila je priču Senka.

Iako potresna, Senkina priča ipak ima srećan kraj. Sudbina ju je poslala u ruke dobrim ljudima koji su se za dete molili godinama. Njihova molitva je uslišana kada im je Bog poslao trogodišnju devojčicu koju majka nije htela. Već od prvog susreta njima je ona, Senka, bila delić mozaika koji je ovu porodicu učinio potpunom.

Zahvaljujući njima i njihovoj neizmernoj ljubavi, napuštena devojčica danas je mlada žena sa srećnim uspomenama na detinjstvo. Odgajajući sama svoju devojčicu, kroz život nastavlja hrabro koračati uz podršku roditelja koji su je odgajili, ali i rodbine koju tek upoznaje, one s očeve strane.

(Telegraf.rs)