Stravičan zločin na Srbima za koji niko nije odgovarao: Šta piše u oslobađajućoj presudi za Grubor
Srpski civili pobijeni su u svojim domovima, a kuće su im spaljene. Za ovaj zločin nikad niko nije odgovarao
Za ratni zločin ubistva srpskih civila u zaseoku Grubori kod Knina sudilo se u dva navrata Frani Drlji i Božu Krajini, dvojici bivših pripadnika ATJ Lučko, ali je na oba suđenja Županijski sud u Zagrebu doneo oslobađajuću presudu, zbog navodnog nedostatka dokaza.
Prema pisanju zagrebačkog Večernjeg lista pravosnažna presuda Drlji i Krajini je doneta u septembru prošle godine, u čijem obrazloženju je Vrhovni sud “jasno i glasno” naveo da se zločin u Gruborima pokušao zataškati.
“Nevoljnost države - Utvrđena linija zapovedanja ATJ Lučko, koju nedvosmisleno čine komandant I njegov pomoćnik, propustila je da preduzmee dužne radnje kako bi se pravovremeno otkrili neposredni počinitelji”, piše Večernji.
Njihove propuste, piše list, treba posmatrati u kontekstu svekolike pasivnosti i potpune nezainteresiranosti i drugih komandanata, pozicioniranih više i znatno više od komandanta ATJ Lučko.
“Umesto efikasnog otkrivanja odgovornih za ubistvo civila Milice Grubor, Marije Grubor, Jove Grubora, Jovana Grubora, Miloša Grubora i Đure Šaranovića, samo zato što su bili Srbi, i paljenje kuća u zaseoku Grubori, samo zato što u njemu žive Srbi, na delu je bila sramotna konstrukcija o izmišljenom četničkom napadu i bešćutna ignorancija ratnog zločina protiv civila“, navodi se u pravosnažnoj presudi.
Večernji ističe da će u analima hrvatskog pravosuđa slučaj Grubori ostati zapisan kao "savršen primer dobro dokumentovane nevoljnosti države da se obračuna s ratnim zločincima u svojim redovima".
"Ta ružna priča počela je u avgustu 1995. kada su jedinice ATJ Lučko trebalo da pregledaju i obezbede prostor radi prolaska ''Voza slobode'', koji je državni vrh prevozio u Split. Ono što je trebalo biti rutinsko obezbeđenje terena od eventualno zaostalih neprijateljskih jedinica nakon što su 5. avgusta 1995. oslobođeni delovi Hrvatske koji su bili okupirani više od četiri godine, krajem avgusta te godine pretvorilo se u jednu od najvećih sramota Domovinskog rata", navodi Večernji.
Lažni izveštaji o masakru
U Planom i Gruborima, podseća se, zapaljene su srpske kuće, ubijeno je šestoro mahom starih i nemoćnih srpskih civila, a cela se priča nakon dolaska posmatrača UN pokušala prikazati kao okršaj između pripadnika ATJ-a i paravojnih srpskih jedinica.
Da se nešto loše dogodilo u Gruborima, piše list, znalo se praktično odmah, a ružni detalji svega toga, kao i uloga Josipa Čelića, donedavnog zamenika generalnog direktora policije, i Željka Sačića, aktualnog saborskog zastupnika, dobro su dokumentovani.
Ukazuje se, naime, da su dva suđenja za ratni zločin u Gruborima i presuda Vrhovnog suda razotkrili da su nakon akcije pisani lažni izveštaji koji su, proizlazi iz sudskog postupka, pisao Josip Čelić.
On je, čulo se tokom suđenja, zapovedao jedinicom na terenu, iako na terenu nije bio, piše Večernji i dodaje da u obrazloženju presude Vrhovnog suda, između ostalog piše i da je "Čelić lažne izveštaje iz kojih je proizlazilo da su se u Gruborima specijalci sukobili s četnicima pisao po informacijama koje je dobio od Željka Sačića, koji je u Grubore došao dan nakon akcije".
Sačić je tokom suđenja na zagrebačkom Županijskom sudu negirao da je Čeliću diktirao izveštaje, tvrdio je da mu je Čelić kazao da se u Gruborima ništa nije dogodilo, dok je on po dolasku u Grubore video da su neke kuće spaljene, a druge oštećene u pucnjavi.
Sačić je tvrdio je i da ne zna ko je ubio srpske civile, a i on sam je u novebru 2009. bio hapšen zbog Grubora, navodi Večernji.
Sačić je, kažu, kasnije tužio državu tražeći odštetu pa mu je 2017. bilo nepravosnažno dosuđeno 75.000 kuna. Osim protiv njega, istraga je bila obustavljena i protiv još dvojice pripadnika ATJ Lučko, od kojih se jedan, navodi list, navodno ubio malo pre početka prvog suđenja.
(Telegraf.rs/Tanjug)