Luka mesecima bio zarobljen na moru: Propustio sam i svadbu, najgore je bilo u Brazilu
Hrvatski pomorac je neplanirano na brodu proveo više od pet meseci. Nije uspeo ni da stigne na svoju svadbu koja je bila zakazana za 20. jun
Pomorci širom sveta, njih oko 250.000, mesecima ne može da se vrati svojim kućama zbog pandemije korona virusa. Među njima je i oko 1.600 hrvatskih pomoraca u međunarodnoj plovidbi, kojima su ugovori istekli, ali ne mogu da siđu s broda, niti znaju u kojoj luci će im dozvoliti da se iskrcaju, niti kako da se vrate natrag kući ukoliko se to i dogodi.
Luka Simić je jedan od srećnika koji je prekjuče uspeo da se vrati kući. Stigao je u Umag nakon što je na brodu proveo mesec ipo dana više nego što je planirao, prenosi Index. Ukrcao se na brod krajem januara, trebalo je da se iskrca posle tri meseca, ali je korona sve pokvarila.
- Najgora je neizvesnost. Posao se odvija normalno, ali ni u jednom trenutku nisam znao kad ću moći da se vratim - rekao je Simić za Index.
Nije samo neizvestan povratak mučio Luku.
- Po dva-tri puta dnevno su znali da nam menjaju odredišnu luku. Isplovili smo tako iz Francuske za Dansku, pa su nas okrenuli za Ameriku, onda za Španiju, da bismo završili na sidru pred obalom Brazila. Tamo je i bilo najgore. Samo smo plutali, a namirnica je bilo sve manje. Sva sreća da su s nama bili Filipinci koji su vešti ribari pa su lovili ribu. Bilo je jako dobrih komada - rekao je Simić.
Ulazili nezaštićeni na brod
Plovidba u doba pandemije se veoma razlikuje od uobičajene. Davno su prošla vremena kad su pomorci imali vremena za razgledavanje luka, ali sada nije bilo ni iskrcavanja. Jedini ko je smeo na brod je pilot bez kojeg nema ni uplovljavanja u luku.
- Najgori su u Americi. Popela su nam se na brod dva pilota bez maski i rukavica. Oni ne veruju u koronu i njima je to sve zavera, a donesu li virus na brod i zaraze bilo koga od nas, svi smo gotovi - ispričao je Simić.
U drugim zemljama mere opreza su daleko strože pa su tako i namirnice u nekim lukama dobijali bez ikakvog kontakta s ljudima s kopna.
Ponašali se prema njima kao da imaju kugu
- Doveli bi barkom namirnice s broda i mi bismo ih digli i nakon toga sve dezinfikovali. I to je u redu. Problem je što se prema nama pomorcima koji smo nedeljama zatvoreni na brodu ponašaju kao da smo nosioci zaraze. Zapravo smo na brodovima sigurniji i nama preti opasnost s kopna - rekao je Simić.
U trgovačkoj mornarici stanje više nije toliko loše iako i među njima sada ima pomoraca koji su skoro godinu dana na moru. Ako je nekome isticao ugovor u martu ili aprilu, a još nije uspeo da se iskrca, to je već poprilično meseci na brodu. Predugo.
Kompanijama odgovara da ostaju na brodovima
Nekim kompanijama to i odgovara jer tako smanjuju troškove. Nemaju trošak zamene posade ni trošak plaćenog odmora.
- Moja kompanija je bila manje-više fer. Plaćali su nam 50 posto više za ostanak na brodu, a posade koje je trebalo da nas zamene plaćane su po stand by aranžmanu. Najteže je zapravo Filipincima. Oni imaju loše ugovore i teško se vraćaju kući. Uz to moraju da budu u karantinu i više od mesec dana u zavisnosti od toga kojim putem odlaze kući - rekao je Simić.
Samoubistva na kruzerima
Najteže je pomorcima i to takozvanoj beloj posadi, kuvarima, animatorima, konobarima, sobarima, na kruzerima. Oni ne samo što su zapeli na brodovima nego su mnogi ostali i bez plate.
- Mnoge kompanije su takve pomorce proglasile putnicima na kruzerima kad im je istekao ugovor. Ne naplaćuju im boravak na brodu, ali ih ni ne plaćaju. Na kruzerima ima čak i samoubistava jer su ljudi nakon toliko meseci postali očajni - kaže Neven Melvan, sekratar Sindikata pomoraca Hrvatske.
On je rekao da su pre mesec dana tri kruzera bez putnika uplovila u Dubrovnik samo da bi vratili evropske posade.
Italija odbila da prim posade
- Doplovili su s Bahama i s obala Floride. Italija je odbila da ih primi iako je među njima bilo i Italijana. Tu se Hrvatska stvarno pokazala i dozvolila iskrcaj i transfer pomoraca - ispričao je Melvan.
- Tuga me uhvatila kad sam u kanalu Providence video te kruzere jedne pokraj drugih na sidru ili kako samo plutaju. Ko zna hoće li ikada opet imati putnike ili će u rezalište - rekao je Simić.
Spasavanje na Severnom Atlantiku
Simić je u poslednjim danima ugovora, ne i poslednjim danima ostanka na brodu, učestvovao i u spasavanju britanskog bračnog para čija je jedrilica teško stradala u nevremenu.
- Bilo je samo pitanje vremena kada će jedrilica potonuti. RCC Norfolk (Koordinacioni centar za spasavanje) nas je kontaktirao i obavestio da je jedrilica u nevolji. Sutradan smo stigli na poziciju i spasili ih, a sve je nadgledao i snimao avion američke Obalske straže. Par smo na koncu iskrcali u Roterdamu, a jedrilicu ostavili na moru - rekao je Simić.
Propala svadba
Dok je Luka na svom putešestviju spasavao živote, njegova mlada ga je kod kuće čekala.
- Trebalo je da se ženim 20. juna, ali sve je odloženo. Sad ne znam ni da li ću moći da organizujem venčanje, ali dobro. Bitno je da sam kod kuće. Trebalo je opet da zaplovim za dva meseca, ali ostaću kući četiri. Ne mogu tako brzo opet na more - zaključio je umorni pomorac.
(Telegraf.rs)