Njujork Tajms hvali odgovor Hrvatske na korona virus: "Pomoglo im je ratno iskustvo"

Zemlje kao što su Hrvatska i Grčka, koje su preduzele rane mere za suzbijanje epidemije, postigle su dobre rezultate zahvaljujući uspešnoj saradnji s građanima naučenim na vanredne situacije, prvenstevno zbog nedavnog rata i(li) finansijske katastrofe, piše Njujork tajms

Kako je korona virus zavladao svetom, tako se pojavio neočekivano paradoks: bogate nacije nisu nužno bolje u borbi protiv krize od siromašnijih država, piše Njujork Tajms.

Preporučujemo

Bogate zemlje, koje su tradicionalno sposobne brzo da rasporede resurse i odgovore na vanredne situacije pomoću dobro finansiranih državnih mehanizama namenjenih krizama, uglavnom nisu dobro upravljale pandemijom koronavirusa. Covid-19 ozbiljno je pogodio Veliku Britaniju, Francusku i Italiju, tri od četiri najveće evropske ekonomije, prenosi Jutarnji.hr.

No, manje, siromašnije države u Evropi brzo su nametnule i primenile stroga ograničenja, držale su ih se i do sada su postigle bolje rezultate u zadržavanju virusa.

Te zemlje, od kojih neke sada oprezno otvaraju svoje ekonomije i društva, mogle su se okrenuti iskustvima iz relativno nedavnih teškoća kako bi se bolje nosile s krizom.

U poređenju s onim što su njihovi ljudi prošli ne tako davno, strogo zaključavanje činilo se manje naporno zbog čega je društveno zalaganje bilo veće.

Na primer, u Hrvatskoj i Grčkoj, piše Njujork Tajms, vlasti optimistično gledaju na rasplet krize upravo zbog izdržljivosti koju su ljudi pokazali tokom korona krize.

- U Hrvatskoj mnogi se sećaju kako su tokom rata bili zabarikadirani u zatvorenim skloništima i slušali sirene kako neprestano zavijaju. S druge strane, u Grčkoj, gde je velika ekonomska kriza u svežem sećanju, činjenica da trećina stanovništva nema posao nije nova - piše reporterka Njujork tajmsa Matina Stevis-Gridnef.

Ive Morović (45), poznati zadarski brijač, prisetio se u razgovoru za Njujork Tajms ratnih vremena kada je optužen jer je tokom jednog napada na grad potrčao na obližnje brdo kako bi upalio sirenu.

- Bio sam dete. Sećam se da sam igrao fudbal kada sam video projektile kako padaju s neba - rekao je.

Veruje da je disciplinovan i pribran način kojim su Hrvati odgovorili na pandemiju rezultat sličnih iskustava koje su imali tokom rata, ali i u nasleđu komunizma.

- Ljudi se danas boje, a disciplina koju imamo pomaže nam da se uskladimo i stvara neku vrstu prisilnog jedinstva - smatra Morović.

Analizirajući različite reakcije na pandemiju, akademici sa Univerziteta u Oksfordu razvili su lestvicu strogoće, nastojeći oceniti čvrstinu mera koje su vlade preduzele kako bi zaustavile širenje virusa. Po toj lestvici, Hrvatska je među zemljama s najstrožim merama.

Sve u svemu, strože mere uvedene su u istočnoj Evropi nego u zapadnoj Evropi, rekao je Tomas Hale, profesor za javnu politiku na vladinoj školi Blavatnik na Oksfordu i vođa projekta. Mnogima od tih evropskih zemalja upravljaju desničarske uprave.

- Hrvatska je otišla do maksimuma naše skale. Postojao je snažan službeni odgovor na krizu - rekao je Hale.

- Moguće je da su ljudi onde spremni da prihvate oštrije mere - ponovio je Hale Morovićeve misli o disciplini.

(Telegraf.rs)