Svetlana (9) iz Kučevišta sa braćom, sestrom i roditeljima živi u staroj kući: Ima samo jednu želju

Dečije sobe u kojima najmlađi Perovići provode najviše vremena skoro da su neuslovne za život, u njima je goli beton i tamni zidovi od vlage

U južnoj podgorini Skopske Crne Gore, na petnaestak kilometara od Skoplja, nalazi se selo Kučevište, koje je, istorijski gledano, imalo veliki značaj za srpsku zajednicu u ovim krajevima. Delivši dobro i zlo sa srpskim narodom, ljudi sa ovih prostora i danas svedoče o svom poreklu i rodu, ostajući i u novonastalim okolnostima, ono što su oduvek bili.

Preporučujemo

Uske ulice, gusto zbijene kuće, na kojima je primetan čudan spoj starih zemljanih kuća i nadograđenih delova koji ih pridržavaju i proširuju, pokazuju nam da stanovnici ovog siromašnog sela, žive veoma teško, pa su ovakve "hibridne" kuće svedočanstvo istrajnosti i upornosti da njihova stara ognjišta budu i dalje uslovna za život.

U jednoj od takvih kuća živi porodica Srećka i Ljiljane Perović. Na samom ulazu u kuću, humanitarnu organizaciju "Srbi za Srbe" dočekuju stari znanci Svetlana (9) i Kristijan (7). Poslednji put su ih videli pre tri godine, kada su porodici pomogli kupovinom električnog šporeta i osnovnih životnih namirnica, dok su im pre pet godina obezbedili ulazna vrata i dva prozora.

Dvoje najstarije dece Anastasija (13) i Petar (12) su u školi, dok su roditelji otišli u drugi grad, na sahranu. Svetlana i Kristijan dočekali su ih sa osmehom i poverenjem, jer su u posetu krenuli sa saradnicima iz Kulturno-informativnog centra Srba u Republici Severnoj Makedoniji - SPONA, koji su ih u poslednje vreme nekoliko puta obišli.

Bistrim pogledom i skromnim glasom, odgovaraju na početne šale i pitanja koja vole da postave deci njihovog uzrasta. Pozivaju ih da uđu u kuću i provedu vreme sa njima dok se njihovi roditelji ne vrate.

Sedeći na rasklimatanoj drvenoj stolici pored starog šporeta na drva, Svetlana ih sa pažnjom gleda, upijajući svaku reč koju izgovore. Ukočenost tela i ozbiljnost kojom se obraća bratu, ukazuju na to da su ova deca daleko zrelija od svojih vršnjaka, što i ne čudi kada vidimo u kakvim uslovima žive.

Kuća u kojoj žive je u osnovi veoma stara, pa je na tu osnovu nadograđivano još prostorija, a samo je taj nadograđeni deo u funkcionalnom stanju. Dečije sobe u kojima najmlađi Perovići provode najviše vremena skoro da su neuslovne za život, goli beton i od vlage tamni zidovi ukazuju na svu teškoću odrastanja u uslovima koji nisu dostajni ljudskih bića, a ponajmanje dece.

- Volela bih kada bi imali kupatilo u kući, jer svaki put moramo da izlazimo napolje, što me veoma plaši pogotovo zimi kada je mnogo hladno. Ipak, kada mi je teško zbog uslova u kojima živimo, zagrlim svoju braću znajući da su oni moji zaštitnici. Obećali su mi da će izgraditi kupatilo kada porastu - glasom punim optimizma i sestrinske ljubavi odgovara Svetlana na pitanje šta joj najviše fali.

Ove reči, koje kao strela pogađaju u srce, govore da u domu Perovića nema puno toga, ali je tu ono najvažnije - ljubav.

- Trudimo se da ne zaboravimo srpski narod u Severnoj Makedoniji. Do sada smo pomogli preko trideset porodica, a ovo će biti prvi veći projekat na ovim prostorima. Nadamo se da će donatori prepoznati značaj jedne takve akcije - izjavio je Đorđe Bojović, član organizacije "Srbi za Srbe".

Porodici Perović potrebna je pomoć u vidu izgradnje kupatila, sređivanja kuće i nabavke pokućstva. Humanitarna organizacija Srbi za Srbe poziva sve svoje donatore da im pomognu da realizuju prvu veliku akciju na području Severne Makedonije i da pruže normalne uslove za život malim Perovićima.

(Telegraf.rs/Foto: Humanitarna organizacija Srbi za Srbe)