"Hrvatska predsedavala EU lošije od očekivanog, vreme je za Nemačku"

Iako Nemci svoj zvanični program predsedavanja Savetom EU neće objaviti pre juna, Berlin je već zacrtao četiri kategorije prioriteta

S obzirom na to da je hrvatsko predsedavanje Evropskom unijom bilo lošije od očekivanog, a da će naredne godine predsedavanje preuzeti male zemlje, Portugal i Slovenija, možda je pravi trenutak što na njeno čelo u julu dolazi moćna zemlja poput Nemačke, koja je efikasna i ima reputaciju, piše evropski portal Politiko.

Portal, naime, konstatuje da će Nemačka preuzeti predsedavanje EU u trenutku kada se ona suočava s najvećom krizom u istoriji svog postojanja. Nemačka, vodeća evropska ekonomija, predsedvanje EU preuzeće 1. jula, za koje je, kažu, Berlin priprema plan - između ostalog, prelazak na zeleniju ekonomiju, jačanje digitalizacije, reformu migracione politike i redefinisanje odnosa EU s Velikom Britanijom i Kinom, ističe Politiko.

Tako je, napominju, bilo pre nego što se pandemija korona virusa uvukla EU u nezapamćenu javnu zdravstvenu i ekonomsku krizu. Većina stručnjaka sada predviđa, navodi portal, da će mere zatvaranja i verovatno dugotrajne restrikcije u trgovini, turizmu i transportu uveliko zaseniti prethodne recesije, uključujući i finansijsku krizu 2008./2009.

Iako Nemci svoj zvanični program predsedavanja Savetom EU neće objaviti pre juna, Berlin je već zacrtao četiri kategorije prioriteta.

Prvo, navodi portal, jeste neposredno upravljanje krizom i ekonomski oporavak, koji uključuje osetljivu borbu između severa i juga oko ispravnih finansijskih odgovora na krizu.

Drugo su, kažu, teme koje ne mogu da se odlažu, kao što je dugoročni budžet EU, ribolovne kvote koje ističu krajem godine i pregovori o budućim odnosima EU s Velikom Britanijom, koji bi mogli eskalirati ove jeseni zato što London odbija da zatraži poruženje trenutnog prelaznog periodi koji se završava krajem godine.

Kao treće navode kategoriju koja uključuje ključne prioritete koji su postojali pre krize, kao što su Evropski zeleni plan, industrijska strategija, digitalizacija i reforma zajedničkog sistema azila.

Najzad, kao četvrta se navodi kategorija sa temama koje verovatno više neće imati punu pažnju. Koja će to pitanja biti, još uvek se raspravlja, a nije tajna da je ta tema dovela do svđe među političarima I ministarstvima ne samo u Berlinu, već i u EU.

Politiko, međutim, konstatuje da postoji rizik da ambicije Berlina budu ugrožene praktičnim i logističkim problemima uzrokovanim pandemijom.

Trenutačno, kažu, zbog socijalnog distanciranja i drugih ograničenja u svetu, EU održava samo oko 10 posto uobičajenih sastanaka, izjavio je jedan zvaničnik Saveta I dodao da bi nemačko predsedavanje moglo da poveća taj tempo na 30 odsto.

(Telegraf.rs/Tanjug)