Taman kad je pomislio da je ozdravio, završio u bolnici: Doktor Vidović izvojevao borbu sa koronom

Doktor Luka Vidović kaže da nismo ni svesni s čim imamo posla

Foto: Tanjug/AP

Dvojica hrvatskih lekara zaraženih koronom su potpuno različito doživeli bolest. Lekar Vinogradske bolnice dr Luka Vidović, imao je simptome korona virusa i lečio se u bolnici "Dr. Fran Mihaljević", ali prof. dr Mario Zovka, hirurg i direktor KBC Sestre milosrdnice, nije imao baš nikakve simptome i kod kuće je bio 21 dan.

Doktor Vidović je ozdravio i već je na poslu.

- Bio sam 14 dana kod kuće, od toga sam 10 dana imao simptome, onda sam 3 dana mislio da sam ozdravio, ali sam ponovo dobio simptome pa sam se javio u zaraznu bolnicu na pregled i tamo sam proveo još nedelju dana - govori dr Vidović za HRT.

Na početku je imao samo temperaturu 37,5, a do uveče bi porasla na 39,5. Onda je počeo kašalj i ono što je zanimljivo, izgubio je čulo mirisa. Sa porodicom je razgovarao samo telefonski i preko Skypea.

- Stvari koje su mi bile potrebne su ostavljali pred vratima i ja sam to uzimao bez fizičkog kontakta. Bilo je prvih 14 dana podnošljivo, onda malo stisne boravak u četiri zida, pa ste nervozni - kaže Vidović.

Bio je, kaže, dosta miran, znao je da je statistika na njegovoj strani.

- Imam 29 godina, nisam se bojao. Ja sam više bio frustriran što to toliko dugo traje. Najneugodniji simptom koji sam imao je ta bol koja je u večernjim satima bila užasna. Takvu bol još nisam doživeo. Međutim, znao sam da je to bol koja je neugodna, a ne vitalno ugrožavajuća - kaže dr Vidović.

Prof. dr Mario Zovak, direktor KBC Sestre milosrdnice ni u jednom trenutku nije imao simptome, nije se osećao bolesno i testiran je nekoliko puta.

- Test je 2. aprila bio pozitivan i u izolaciji sam proveo 21 dan. To je primer koji treba reći jer je pitanje koliko je ljudi među nama asimptomatično - kaže dr Zovak.

Vreme u izolaciji mu je najteže palo.

- Iz jedne ful aktivnosti 24 sata - onda se čovek mora malo zamisliti. Imao sam puno zaostataka, stvari koje sam ostao dužan i sam sebi i studentima. Najteže što čoveku padne je osećaj beskorisnosti. Ono što je mene najviše mučilo jeste što sam otišao kad sam najviše bio potreban. Najteže mi je što nisam mogao da operišem - govori Zovak.

Nije se prestao da se javlja na telefon. Radio je, kaže, sve vreme, vežbao koliko je moguće.

- Prošlo je to, hvala Bogu, sad idemo dalje. Zaista, ja o toj bolesti ne znam ništa - napominje Zovak.

Ne znamo, kaže, s čim imamo posla, a sigurni smo da će to potrajati.

- Ono što znamo je da država ima dobru strategiju, dobre rezultate. Slušajte upute Štaba, održavajte distancu, nemojte banalizirati i nemojte prerano uništiti ove dobre rezultate koje imamo - poručuje Zovak.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

Video: Medicinske sestre iz Bergama: Najveći poraz je kad umre neko na respiratoru o kome brineš nedeljama

(Telegraf.rs)