Jevreji reagovali zbog kontroverznog hrvatskog filma: "Srbi predstavljeni kao krivci, o NDH ni reči"

Prema rečima Maje Samokovlije, zamenice direktora za odnose s javnošću zagrebačke kancelarije WCJ-a, Jakov Sedlar je u filmu ispreplitao činjenice sa fikcijom, te da se može zaključiti kako iza produkcije stoji politički motiv

Na njujorškom Festivalu jevrejskog filma prikazan je dokumentarni film hrvatskog reditelja Jakova Sedlara "The hug of destiny" odnosno "Zagrljaj sudbine - Albanci i Jevreji". Reč je o svetskoj premijeri filma u kom se govori o stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu na području Albanije i Kosova, a upravo zbog tog filma nedavno je reagovao i Svetski jevrejski kongres (WJC) koji reditelja optužuje za reviziju istorijskih činjenica.

Preporučujemo

Sedlar je za ovaj film rekao da se po prvi put u javnosti objašnjava veza albanskog i jevrejskog naroda, posebno tokom Holokausta. Ipak, mnogi danas osporavaju njegovu naraciju.

WJC je zbog toga reagovao i naveo da se radi o distorziji činjenica.

- U prethodne dve decenije, Sedlarovi dokumentarci promovisali su krajnje deseničarske nacionalističke stavove i naracije u Hrvatskoj. Film "Zagrljaj sudine" se odnosi na Jevreje u Albaniji i na Kosovu, ali film propagira laži i distorziju. Film degradira žrtve Holokausta i umanjuje značaj ljudi koji su rizikovali svoje živote kako bi spasili Jevreje. Sedlar deset minuta u filmu koristi kako bi okrivio Srbe za razaranje jevrejske zajednice, kada je zapravo hrvatska marionetska država ubijala Srbe, Rome i Jevreje, dok je Srbija bila okupirana od strane nacista i njihovih saveznika. Sedlar je državljanin Hrvatske koji zamagljuje hrvatsku problematičnu istoriju. U filmu postije brojne tvrdnje koje zapravo ne mogu faktički da budu dokazane ili su potpune laži o istoriji Jevreja u Albaniji i na Kosovu. To uključuje i postojanje Jevreja na Kosovu još od 4. veka i priču o poseti Alberta Ajnštajna Albaniji i putovanje u SAD sa albanskim pasošem 1933. godine. Ajnštajn je bio u Americi več 1932. godine. Takođe, reditelj se nije konsultovao sa Jevrejskom zajednicom Albanije koja bi potvrdila činjenice. Dokumentarac menja istorijske činejnice koje se odnose na to šta se događalo na Balkanu tokom Drugog svetskog rata i koristi jevrejsku tragediju za političku agendu. Tom filmu nije mesto na Jevrejskom filmskom festivalu - navodi se u kratkom snimku koji je objavio Svetski jevrejski kongres.

"Činjenice isprepletane fikcijom"

Prema rečima Maje Samokovlije, zamenice direktora za odnose s javnošću zagrebačke kancelarije WCJ-a za portal "Otvoreno"Sedlar je u ovom filmu ispreplitao činjenice sa fikcijom, te da se može zaključiti kako iza produkcije stoji politički motiv.

- Sedlar na primer ne daje nijedan dokaz da je Ajnštajn ikada bio u Albaniji. Takođe, činjenica je da je imao švajcarski pasoš i da je u SAD stigao već 1932, te mu pasoš Albanije nije ni u jednom trenutku bio potreban - navode u WCJ.

Prema dokumentarcu, Albert Ajnštajn je takođe sreo albanskog Kralja Zogu, međutim opet bez ikakvog dokaza.

- U filmu se navodi kako je nakon Karađorđevog ustanka u 19. veku naređeno da svi Jevreji napuste Srbiju, što je činjenično apsolutno netačno. Jedini ličan izvor koji smo mogli da nađemo, a koji navodi ovakve neistine je srpska neonacistička web stranica, ali se zaista nadamo da Sedlar nije koristio to kao izvor. Istorija Jevreja u Srbiji u 19. veku sasvim je drugačija od one koju navodi Sedlar - navodi WCJ.

Sedlar ide toliko daleko da kaže da je "Srbija bila jedan od najbližih saveznika Trećeg Rajha u Evropi tokom čitavog Drugog svetkog rata, te da nije bilo nikakvog otpora prema Hitleru".

WJC smatra kako Sedlar pomenutim filmom pokušava Srbiji da prilepi epitete koji pripadaju NDH i njihovom odnosu prema Jevrejima. Takođe, zameraju mu što u filmu uopšte ni ne pominje NDH, te to povezuju sa njegovim prošlim projektima poput dokumentarca o Jasenovcu. "Jasenovac - istina" za koji smatraju da je jedan od "najvećih revizionističkih pokušaja na ovim prostorima".

- Sedlar nadalje optužuje današnju Srbiju, koja navodno sve gore navedene "činjenice" pokušava da svali na Albance sa Kosova, što apsolutno nije potkrepljeno nijednim argumentom. Sedlar takođe optužuje tadašnju Srbiju za činjenicu da je Srbija bila skoro očišćena od od Jevreja, te za korišćenje dušegupke, poznatog kamiona čiji je auspuh bio spojena sa kabinom u kojem su prevozili Jevreje. Dušegupka jeste korišćena u Srbiji za ubijanje Jevreja koji su prevoženi od Starog sajmišta (na teritoriji tadašnje NDH, a pod upravom Nemaca) do otvorenih jama ispod planine Avale. Međutim, kamioni su došli iz Nemačke i tačno se zna identitet vozača, koji su takođe bili Nemci. Sedlar, međutim, za sve to optužuje Srbiju - zaključuje WCJ.

Šta kaže Sedlar?

Na sajtu Veritas stoji i odgovor reditelja na sve ove navode i on kaže da je film napravljen kako bi se prvi put u medijima objasnila veza albanskog i jevrejskog naroda, posebno tokom Holokausta.

- Tekst su pisala dvojica ozbiljnih ljudi koji o toj temi znaju mnogo više od mene. Nisam imao razloga da im ne verujem. Reakcija iz Izraela, od osoba koje se bave ovom temom i koji su najbolji stručnjaci za odnose Jevreja i Alabanaca, između ostalih Felisita Jakoel, koja je bila prva Jevrejka koja se nakon pada komunizma u Albaniji, odselila u Izrael gde i danas živi, su odlične i film će uskoro da bude prikazan i tamo i u celom svetu - rekao je on.

Takođe, navodi da se uvek može dogoditi neka greška, ali da je definitivno besmisleno u priču uvlačiti NDH.

- Tema filma su Kosovo i Albanija. Hrvati i bilo koja hrvatska država s ovom temom nemaju nikakve veze. U malom delu filma govori se o antisemitizmu u Srbiji, a razlog je objašnjenje stradanja Jevreja na Kosovu koje je bilo pod jurisdikcijom Nedićevog nacističkog režima. To je opštepoznata činjenica koja ne može da se izbriše, bez obzira na to što srpska strana decenijama to pokušava. Između ostalog nemački zapovenik Harold Turner 1942. godine javlja u Berlin kako je Srbija pod Nedićem prva "judenfrei" država u Evropi - kaže on.

Pokušaji da se film skine sa prigrama, nisu uspeli.

I predsednik Vučić govorio o filmu

Na skupu Američko-izraelskog komiteta za javne poslove (AIPAC) u Vašingtonu predsednik Srbije Aleksandar Vučić je govorio o strahotama Holokausta u Jasenovcu, a pomenuo je i film Jakova Sedlara.

On je naveo da ga je "posebno zabolelo" što se Srbija u SAD suočava sa kampanjom koju su Albanci sproveli preko filma Sedlara koji pokušava da Srbe prikaže u negativnom svetlu tokom Drugog svetskog rata.

- Tobože je Nedićeva vlada progonila Jevreje, bez istorijskih činjenica i stvarnih podataka, a Albanci i muslimani su ih spašavali od Srba - rekao je Vučić.

(Telegraf.rs)