Evropski mediji izveštavaju o „odlivu mozgova” sa Balkana: Godišnje nestane ceo grad

Srbija nije jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja trpi pad populacije. I Hrvatska, članica Evropske Unije, se i sama suočava sa demografskim izazovima

Pad nataliteta i „odliv mozgova” su aktuelne teme u Srbiji ali i na čitavom Balkanu već par decenija, na šta se osvrnuo i kanal Euronews. Oni su posetili zaboravljeno rudarsko selo Blagojev Kamen, koje se nalazi u Braničevskom okrugu na istoku Srbije, gde su imali priliku da razgovaraju sa žiteljem sela Urošem Trainovićem (71).

Ovo selo broji jedva 17 domaćinstava, prema popisu iz 2011. Trainović je otkrio da je tamošnji rudnik i dalje bogat zlatom i drugim mineralima, ali da nedostaje ulaganja i radne snage, istakavši da su čak i njegovi sinovi napustili zavičaj i otišli u Nemačku i Austriju.

Preporučujemo

 „Odliv mozgova” veća pretnja od pada nataliteta

Prema podacima Svetske banke, broj stanovnika u Srbiji, koji trenutno ne iznosi ni 7 miliona, do 2050. pašće na 5,8 miliona, što će predstavljati pad od 25 odsto od 1990. Vlada Srbije navodi da godišnje nestane čitav grad, dok osamnaest opština ima ispod 10.000 žitelja.

Nedavno se i UN uključio u prevenciju pada populacije u Srbiji, okupivši grupu međunarodnih stručnjaka koji će se pozabaviti pronalaženjem uzroka i rešenja ovog trenda. Oni su posetili Srbiju prošlog meseca.

Osnovni problem jeste odlazak ljudi iz zemlje, smatra Volfgang Luc, austrijski stručnjak iz oblasti demografije, dodajući da su visokoobučeni i motivisani ljudi sa višim stepenom obrazovanje uglavnom ti koji se odlučuju na napuštanje domovine.

- Taj korak cedi postojeći ljudski kapital - kaže Luc.

Čemu se vratiti?

Vlada Srbije je uvela niz pogodnosti u pokušaju da se izbori sa osipanjem stanovništva. Parovi sa više dece i porodice na selu se pomažu novčano, dok država nastavlja da ulaže u razvitak seoskog preduzetništva. Radi se na renoviranju škola i vrtića, a država nudi i potporu pri postupku veštačke oplodnje.

Balkan sve više prazan

Srbija nije jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja trpi pad populacije. I Hrvatska, članica Evropske Unije, se i sama suočava sa demografskim izazovima. Ruralni predeli se ubrzano prazne, a više od 15 odsto stanovništva Hrvatske, koje broji 4.2 miliona ljudi, živi i radi u inostranstvu.

Stjepan Sterc, hrvatski stručnjak za demografiju, smatra da pitanje opadajućeg broja stanovnika mora da se prepozna kao ključno za dalji ekonomski razvitak, kako bi se usmerili napori ka obustavljanju ovog trenda.

Iz Bosne sve češće prelaze u Hrvatsku

Stanovnici BiH najčešće odlaze u Hrvatsku i Sloveniju. Kako je objavio portal Posao.ba Hrvatska je za čitavu 2018. godinu izdala 17.953 dozvole za građane BiH. Naredne godine brojka je nadmašena već u maju, a broj odlazaka radnika u zemlju prvih komšija dodatno se pojača u letnim mesecima kad najčešće odlaze konobari i kuvari.

U 2018. godini, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Slovenije, ta zemlja je izdala 35.201 dozvolu za građane BiH, a do polovine naredne godine taj je broj bio 20.318. Poslednjih meseci posebno je zabeležen odlazak profesionalnih vozača u ovu zemlju.

Nemačke statistike govore pak da su 2018. godine primili 21 hiljadu osoba iz BiH, a podaci iz 2019. godine nisu još kompletirani. Nemačka privlači radnike različitih profila, a posebno je poslednjih meseci, zbog strukturnih problema u tamošnjim železnicama, aktivno regrutiranje mašinovođa u zemljama iz našeg regiona.

Ovakvi trendovi mogli bi biti nešto drugačiji kad za manje od mesec dana, 1. marta, u Nemačkoj stupi na snagu zakon koji potpuno liberalizuje uvoz stručne radne snage.

Kao glavni razlog odlaska ljudi iz BiH istraživanja obično ističu nizak životni standard, političku i društvenu nestabilnost.

(N. I.)