Čula se samo psovka, a zatim je helikopter pao u more: Otkriveni detalji tragedije na Jadranu

Posada hrvatskog vojnog helikoptera tokom 38 minuta leta od baze u Zemuniku do pada nije prijavila tehničke probleme ili neki mehanički kvar

Uzrok pada hrvatskog vojnog helikoptera OH - 58D broj 327 u Zlarinski kanal u kom su poginuli piloti Marin Klarin i Tomislav Baturina najverovatnije je prenisko letenje iznad morske površine, smatraju izvori Jutarnjeg lista.

Iz nekog razloga posada helikoptera je, izvodeći brišući let, spustila helikopter prenisko do mora, a letelica je jednim svojim delom zahvatila morsku površinu, što je bilo kobno za posadu.

Preporučujemo

Poslednje reči

U skladu s tim zaključkom su i izjave svedoka koji su videli helikopter pre pada i svedočili su da je leteo “neuobičajeno nisko”.

“O, je*** ti”, bile su poslednje reči jednog od članova posade koje je izgovorio putem radio komunikacije, zatim je usledio udar helikoptera u more, piše "Jutarnji list".

Zapovednik Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva general Mišel Križanac nekoliko sati nakon nesreće utvrdio je da posada tokom 38 minuta leta od baze u Zemuniku do pada nije prijavila tehničke probleme ili neki mehanički kvar.

Stoga sagovornici hrvatskog lista smatraju da su piloti tik pre udara shvatili da su prenisko i da se ne mogu izvući, i tada je jedan od pilota izgovorio citirane reči.

Jedan od tehničkih podataka o kobnom letu koji javnosti nije poznat jeste visina na kojoj je helikopter leteo iznad mora.

General Križanac nije otkrio na kojoj su visini leteli, iako je posada drugog helikoptera, koji je bio udaljen oko 200 metara od prvog helikoptera, sigurno to uočila. General je, gostujući na televiziji, rekao da se brišući let izvodi na visini od nula do 100 metara.

Prema njegovim rečima, pre leta preduzete su apsolutno sve propisane sigurnosne mere potrebne za takav let, a posada je i pre radila ovaj manevar misleći pritom na izvođenje brišućeg leta iznad vodene površine. Međutim, nema podataka o tome koliko su piloti do kobnog leta odradili sati tog zahtevnog manevra.

Iz MORH-a su odgovorili da je pilot Klarin imao više od 2.500 sati naleta, a pilot Baturina više od 1.000 sati naleta.

Svi iskusni piloti ističu kako je izvođenje brišućeg leta iznad vodene površine vrlo složen manevar, za koji je potrebno veliko iskustvo pilota, ali i uvežbanost posade.

Prema dostupnim podacima, tog dana bili su povoljni meteorološki uslovi, a more je bilo mirno. A upravo mirna morska površina najopasnija je za izvođenje brišućeg leta na niskim visinama uz brzinu od oko 150 kilometara na sat, jer je u takvim situacijama pilotima veoma teško vizuelno da odrede visinu, a instrumenti za merenje visine su izuzetno nepouzdani.

Crna kutija

Precizni podaci o svim parametrima leta trebalo bi da budu poznati nakon analize sadržaja "flight data recordera", tzv. crne kutije u helikopteru. General Križanac rekao je da je s američkom Kopnenom vojskom dogovoreno da memorijske kartice iz FDR-a ispitaju u njihovim laboratorijama.

Ti uređaji beleže značajne parametre leta, uključujući položaj upravljanja i pogona, podatke o motoru, brzini, visini... Nije poznato ima li i Kiowa dugme “događaj”. U slučaju bilo kakvog incidenta posada pritiskom na to dugme aktivira snimanje vremena kad se incident dogodio.

Osim pomoći američke vojske u očitavanju podataka s FDR-a, pomoć u istrazi ponudila je i kompanija Rolls Royce pri skidanju podataka s elektronskog regulatora motora. Naime, upravo je Rolls Royce proizvođač motora za ovaj tip helikoptera.

Rezultati istrage imaju veliko značenje za američku vojsku, ali i proizvođača helikoptera jer u slučaju eventualnog sistemskog kvara o tome moraju biti obavešteni i drugi korisnici ovog tipa helikoptera. Na primer, osim Vojske Sjedinjenih Država, u ovom trenutku Grčka i Tunis imaju oko 100 helikoptera ovog tipa.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)