Smrt Srđana Aleksića na Savindan '93: "Umesto venaca i buketa, zahvalni ćemo biti za jedan cvet"

"Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost"

Pre 27 godina, 21. januara 1993. godine, mladi Srđan Aleksić brutalno je pretučen na pijaci u Trebinju. On je tog dana branio svog druga Bošnjaka Alena Glavovića od četvorice vojnika VRS. Aleksić je sa teškim povredama prevezen u trebinjsku bolnicu, gde je nakon šest dana provedenih u komi, na Savindan, u svojoj 27. godini života, i preminuo.

Srđanov otac Rade je u čitulji napisao: "Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost".

Preporučujemo

Ko je bio Srđan Aleksić?

Aleksić je rođen 1966. godine u Trebinju. Otac mu je bio košarkaški trener, majka mu je umrla dok je još bio dete, a brat mu je poginuo u nesreći sa motornim zmajem. Srđan je bio plivačka nada bivše Jugoslavije, a aktivno se bavio i glumom.

Za svoju glumu je dobio i više nagrada, a nastavio je da glumi i u toku Rata u Bosni i Hercegovini, u predstavi "San ratne noći". U ratu je bio pripadnik Vojske Republike Srpske.

Srđanov otac Rade rekao je da iako vreme prolazi, Alen Glavović, koji ima dvoje dece i živi u Švedskoj, svake godine kada dođe, sa porodicom poseti njega i obiđe Srđanov grob.

- Jeste da čoveka vraća u neko vreme, probudi neka bolna sećanja. Ali, sa druge strane jako se lepo osećam što Alen sa porodicom ceni ono što je Srđan učinio i omogućio mu da ima danas lepu porodicu - rekao je Rade.

On je pre nekoliko godina istakao da je posle smrti njegovog sina ostao motiv i putokaz da treba biti čovek.

- Srećan sam što sa vama mogu da podelim današnji dan kada odajemo počast ne Srđanu Aleksiću, već čoveku za kojeg se svi mi moramo da borimo i da stvaramo - kazao je Aleksić.

Sećanja na taj dan

Rade je pre dve godine za N1 govorio o svom sećanju na dan kada mu je sin ubijen.

- To je vreme rata, vreme nemira, vreme slobode za sve ono što nije ljudsko i što ne valja. Godine 1993., januar 21. Bio sam kući u stanu, zvoni telefon, poznanica jedna iz Trebinja kaže: ''Rade, evo Srđana biju neki vojnici tu na pijaci''. Dok sam ja došao, već su ga dvojica prijatelja ubacili u kola onesveštenog i odveli u bolnici. Video sam kako su ga sproveli do šok sobe. Posle nisam hteo da gledam čoveka unakaženog nego ga i dan danas vidim veselog, nasmejanog, dobričina. Tako da sam jako zadovoljan što sam to tako učinio - rekao je Rade Aleksić za N1.

Dodao je da ponosan na svog sina što je mogao učiniti nešto tako bez obzira na cenu koju je platio.

- Za mene to druge vere ne znači ništa, a izgleda da za nekoga mnogo. On je spasio nemoćnog čoveka iz ruku obesnih ljudi. Bio sam ponosan na Srđana jer znao sam da on tako nešto može učiniti bez obzira na cenu. On je to radio i pre. U šok sobi je ležao, slušao sam srce kako kuca, jedan dan, drugi dan, sedmi... Doktor me pita: ''Rade, beznadežno je sve, jesi li saglasan da se isključi aparat''. Vrlo mučno je i teško mi je bilo reći ''jesam'', ali sam svestan da je to bilo neminovno. I danas kad se setim Srđana, to su mi najteži trenuci - ispričao je Aleksić za N1.

Sin Srđanovog ubice: Žao mi je zbog svega

Jedan od osumnjičenih za ubistvo, Savo Redžo, poginuo je na ratištu u Trebinju, dok su ostali osuđeni na po 28 meseci zatvora.

Njegov sin Snežan poručuje da mu je žao zbog svega što se dogodilo. Smatra da je to bilo neko ludo vreme i da se neki događaji očigledno nisu mogli izbeći.

Kada je Srđan stradao, on i njegov brat blizanac su imali manje od sedam godina, pa nisu ni znali šta se dogodilo.

- Kao srednjoškolci brat i ja smo 2003. godine bili u manastiru Tvrdoš kod Trebinja. Rade Aleksić je gradio fontanu ispred crkve i mi smo pomagali. Obraćao se mom bratu i meni kao i svima drugima i ni u jednom trenutku nismo pomislili da je to otac Srđana Aleksića - rekao je Snežan za "Blic" 2016. godine.

On kaže da je saznao ko je Srđov otac nekoliko godina posle, dok je studirao u Beogradu.

- Gledao sam film "Srđo" i tada sam shvatio da je Rade Aleksić čovek sa kojim smo radili u manastiru Tvrdoš. U jednom trenutku je on rekao da nas poznaje ne govoreći ništa loše o nama, niti o našem pokojnom ocu - objašnjava Snežan.

Kad se vratio u Trebinje sa studija, Snežan se susretao sa Radom, a sada povremeno posećuje i njegov ugostiteljski objekat u centru grada.

- Ovo je mali grad i svi se znamo. Ponekad se pozdravimo na ulici, a u kafanu idem kao i u sve druge objekte. Nikada nisam dobio bilo kakvu primedbu od tog čoveka - rekao je ranije Snežan.

On je rekao kako je povremeno bilo nekih provokacije od pojedinaca u Trebinju, ali da Srđov otac nikada nije pokazao bilo šta što bi povredilo njega ili njegovog brata blizanca.

Posle rata

Srđanu Aleksiću je posthumno dodeljena Povelja Helsinškog komiteta za ljudska prava u Bosni i Hercegovini. Ulica Velikih drveta u Sarajevu je petnaest godina nakon Srđanove smrti nazvana po njegovom imenu. U obrazloženju je navedeno:

"Bez ljudi kao što je Srđan Aleksić i njihovih herojskih dela, čovek bi izgubio nadu u ljudskost, a bez nje naš život ne bi imao smisla."

U Pančevu je 2010. postavljena spomen-ploča, a prolaz u centru grada dobio je ime po Srđanu Aleksiću.

Godine 2007, Radio-televizija Srbije je snimila i emitovala dokumentarni film o Srđanu Aleksiću pod nazivom "Srđo".

Trebinjsko pozorište "Slovo", čiji je Aleksić bio član za života, izvelo je 28. decembra 2008. godine predstavu "Epilog" u njegovo sećanje. Predstavu je režirao Predrag Ćurić, a ulogu Srđana Aleksića igrao je Al-Drubi Kristijan, mladi glumac iz Srbije.

Bivši predsednik Republike Srbije Boris Tadić je 14. februara 2012. godine odlikovao posthumno Srđana Aleksića zlatnom medaljom Miloš Obilić za ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ga je 9. januara 2013. odlikovao "Ordenom časti Republike Srpske sa zlatnim zracima". Od oktobra 2013. godine jedna ulica u Beogradu je ponela njegovo ime.

Film Krugovi, režisera Srdana Golubovića inspirisan je sudbinom Srđana Aleksića.

(Telegraf.rs)