Brat ubice iz Splita: "Ljudi misle da je Filip uzeo pravdu u svoje ruke. Ali nije imao prava na to"

Filip se Stanislavu poverio da nakon počinjenih ubistava ima suicidne misli

Mlađi brat Filipa Zavadlava, Stanislav Zavadlav, pričao je za Index.hr o svojoj porodici, jer je želeo da demantuje informacije koje su se pojavile. Podsećamo, Stanislav je danas poslepodne napadnut u autobusu, nekoliko dana nakon što je njegov brat Filip počinio trostruko ubistvo u centru Splita.

- Lako za to što su mene napali, nego što su izgubljena tri života. Mene su napali misleći da se tako svete i misleći da to može išta da promeni. A to ne može ništa da promeni. Nisam ni stigao da im kažem. Oni mene smatraju krivim za sve jer novine pišu kako je Filip branio brata (mene) - priča Stanislav.

Preporučujemo

Tvrdi da to što se piše nije tačno i da je njegov brat imao problema s Marinom Bobanom i Juricom Torlakom, te da su oni iznuđivali novac od njega i da je postojao sukob među njima, ali da on sam nije znao sve detalje.

- Iznosili su, imam čak u sms porukama pretnje i za mene i za moju porodicu. I kad su spominjali mog sina, ja sam razgovarao sa svojim bratom. On je rekao da mu se to ne sviđa, pitao je šta ćemo. Ja sam rekao: ‘Neka, proći će vreme.’ I on u zadnjih, koliko, 20 dana, nije bio psihički stabilan. Nije spavao, nešto ga je tištilo - kaže Filipov brat i dodaje:

- I on zaista nije zaspao ni minute 13 dana. I onda je došao 14. dan, kad je bio van sebe i počinio nešto grozno. Ne znam, neki gnev se skupljao u njemu. I on nije bio dobro. Ja da sam ikako mogao naslutiti, ja bih ga sprečio pošto-poto. Mislim da u tom trenutku kad je to napravio, da je on bio potpuno svestan, ne bi to napravio. Bio je rastrojen - rekao je.

Ispričao je kako, prema onome što zna, njegov brat nije nameravao da ubije Ožić Paića.

- Posle mi je rekao: 'Pucao sam u Paića, ne znam da li je povređen ili je mrtav'. Onda smo na televiziji čuli da je umro. Njemu je neizmerno bilo žao što je pucao u Paića jer ga je pomešao. A ova dvojica su mu, koliko sam razumeo, bili meta. Da sam to znao, ja bih to sprečio pošto-poto. I meni je žao porodice i svakoga od stradalih. I to su tri mlada života. I ne mogu opisati koliko mi je žao.

Na pitanje zbog čega mu se brat nije obratio policiji, kaže:

- Mislim da je on mislio da to ne bi promenilo ništa. Mi smo do sada imali nekih iskustava s policijom gde je sve ispalo totalno izvrnuto. Na primer, kad je moj otac mene napao, on je zvao policiju, a ja sam dobio prijavu. Ne želim da vređam, svaka čast svakome ko radi svoj posao i državnim službenicima, ali ja mislim da je to razlog zašto on nije prijavio policiji - rekao je Zavadlav.

Na pitanje zbog čega on sam nije prijavio da je pretučen, odgovorio je:

- Danas nisam otišao u policiju zato što bih u policiji bio zadržan, a inače sam ovisnik. I ne mogu da radim sve što mogu da radim na slobodi. No, to što sam ja ovisnik nije dovelo do ovoga.

Stanislav je ispričao kako mu smeta šta se sve piše o njegovoj porodici. Dodao je da je istina da su odrasli u teškoj situaciji. Majka im je često odlazila iz kuće, javljala bi se iz Pariza, Afrike.

- Otac nas je podigao i othranio. Mi smo bili u Domu za nezbrinutu decu nekoliko meseci i da je do majke bilo, tamo bismo i ostali. Otac nas je izvukao. Imali smo teško detinjstvo. Možda i nismo smeli biti pušteni iz Doma za nezbrinutu decu jer smo u porodici odrastali neprikladno, razumete? Možda bismo iz doma izašli bolje odgojeni - rekao je Stanislav.

Za brata kaže da je dobar momak.

- Ne puši, trenira, sredio se otkad je došao s broda, ugojio se, ne pije alkohol. Čuo sam kad je rekao da treba da ide na psihijatriju, a otac mu je odgovorio: 'Ajde tamo lezi pokušaj, spavaj'. I nije uspeo da zaspe. Ja sam mu nudio tabletu, on nije hteo da je popije. On bi zaspao sigurno, možda bi to sve promenilo - rekao je Stanislav.

Za sebe kaže da je droge počeo da uzima u osnovnoj školi.

- Mladi nisu svesni u šta se upuštaju. Kad sam bio živčan, emocionalno uklešten, u heroinu sam našao bar prividni mir. Kad upoznaš mir, ne želiš da ga napustiš. I tako je sve počelo - rekao je.

Na pitanje kako komentiriše Fejsbuk grupu "Podrška Filipu", odgovorio je:

- Ne želim nikoga da prozvam ni ponižavam, ali ja mislim da ljudi nemaju poverenja i misle da je momak došao i uzeo pravdu u svoje ruke. Ali niko nema to pravo. Pogotovo da oduzme život. Meni... evo, sad mi je teško, u ovom trenutku…

Rekao je i da se s bratom video u policiji.

- Želim da čujem i vidim s njim. Želim da mu pošaljem pismo. On mi je spominjao u policiji da je imao suicidne misli. Želim da mu kažem da to ne uradi nikad. Jer to bi meni i svima ostavilo traga. Želeo bih da ga čujem - zaključio je Stanislav.

(Telegraf.rs/ Index.hr)