Momak iz Bosne izgubio je roditelje i zdravlje: Danas ima sestrin bubreg i jaku volju za životom

Enis na godišnjicu uspešne transplantacije bubrega napisao da mu je njegova sestra nesebičnim činom, na neki način, poklonila novi život

Tri dana uoči nove 2020. godine, Enis Nurkić iz Živinica na svom Fejsbuk profilu objavio je status koji je mnoge koji su ga poznavali podsetio na životnu dramu ovog neverovatnog mladića, koji je 31 godinu proveo na dijalizi. Za to vreme nikad nije gubio nadu da će jednog dana početi da živi životom zdravog čoveka.

- Danas je godišnjica od moje uspešne transplantacije bubrega, urađene u Turskoj. Donor je bila moja sestra, koja mi je, nesebičnim činom, na neki način, poklonila novi život. Godina je prošla, ne znam ni sam kako brzo, a onih 31 godinu, koliko sam išao na dijalizu, svaka je bila kao večnost - napisao je Nurkić.

Preporučujemo

Enis je imao 14 godina kada su mu, neposredno nakon pogibije oba roditelja, otkazali bubrezi. Seća se da je prvu dijalizu imao 9. februara 1988. godine. U ratu mu je, kaže, bilo najteže, jer je tako bolestan na dijalizu u Tuzlu iz Živinica išao i vraćao se peške.

Prošao je rat, dijalize se nastavile i želja njegove sestre da mu daruje bubreg nije mogla da se ostvari jer je, u međuvremenu, dobio hepatitis C.  Kad su doktori i lekovi, kako kaže stali ukraj hepatitisu, usledila je transplantacija.

Kad spomene svoju sestru, iz očiju mu poteku suze zahvalnosti.

U dugogodišnjoj borbi veliku podršku pružala mu je supruga Samira, koja je, takođe, više od 20 godina dijalizni bolesnik.

- Samo ja mogu razumeti moju Samiru. Neizmerno smo vezani, a našu ljubav učvrstila je naša bolest. Nadam se da će jednoga dana i nju Allah, obradovati kao što je mene obradovao. Dotle, pazimo se i pomažemo jedno drugom. Odvezem je na dijalizu i dok čekam da se završi, ja, iako sam već godinu bez dijalize, jednostavno, prolazim kroz njeno stanje - opisao je Enis.

- Pitaju me šta bih to ja poželeo u novoj 2020. godini. Odgovaram da od Alaha samo tražim zdravlje, da sve one koji su u nevolji u kakvoj sam bio i ja osnaži u njihovoj borbi s bolešću i da ne gube nadu u ozdravljenje i veru u dobre ljude, spremne da pomognu. Ne postoji na svetu ništa materijalno vrednije od  jutra kad osvane i kad znaš da tog dana ne moraš da ideš na dijalizu, pa napuniš čašu vodom i piješ koliko ti srce ište - rekao je Enis, govoreći da je 31 godinu najviše bio željan vode.

(Telegraf.rs/avaz.ba)