Velika anketa komšija: Za ulazak Srbije u EU samo 23 odsto Hrvata
Hrvati generalno podržavaju ulazak zemalja zapadnog Balkana u EU, ali je veliki izuzetak u tome Srbija, čije članstvo podržava samo 23 odsto građana
Građani Hrvatske podržavaju proširenje Evropske unije na zapadni Balkan, ali ne i na Srbiju, pokazuje istraživanje stavova i informisanosti javnosti sprovedeno povodom hrvatskog preuzimanja predsedavanja EU od 1. januara 2020. godine.
Veliko istraživanje koje je sprovedeno na inicijativu Platforme za međunarodnu građansku solidarnost Hrvatske (CROSOL) pokazalo je da Hrvati generalno podržavaju ulazak zemalja zapadnog Balkana u EU, ali je veliki izuzetak u tome Srbija, čije članstvo podržava samo 23 odsto građana.
Sa druge strane, ulazak Severne Makedonije u EU podržava 45 odsto ispitanika, dok je na drugom mestu Bosna i Hercegovina sa 41 odsto, piše "Euractiv.jutarnji.hr".
Ispitivanje je sprovedeno od 27. novembra do 3. decembra na reprezentativnom uzorku od 1.005 građana Hrvatske sa pravom glasa.
Oko 43 procenta ispitanika EU doživljava kao pozitivnu, a među njima je najviše mladih od 18 do 30 godina. Sa druge strane, trećina gradhana ima neutralan stav, a petina negativan.
EU je najnepopularnija u Slavoniji, dok najveći procenat građana Like, Banovine i Korduna ima pozitivan stav prema Uniji.
Gotovo polovina ispitanika, tačnije 47 odsto, smatra da je Hrvatska imala više koristi nego štete ulaskom u EU.
U tom su kontekstu Istra, Primorje i Gorski Kotar najevroskeptičnije oblasti Hrvatske, zato što se sa tom tvrdnjom slaže svega 34 odsto građana tog područja, prenosi "Blic".
Evropljanima se smatra dve petine ispitanika, a taj je osećaj najrasprostranjeniji medhu najmlađim i najstarijim građanima.
Gotovo polovina ispitanika očekuje da će predsedavanje Hrvatske EU imati pozitivan uticaj na ekonomiju i standard.
Samo 16 posto ispitanika ocekuje da će predsedavanje EU Hrvatskoj doneti više štete nego koristi, a građani su najviše zabrinuti zbog samog finansijskog troška i mogućnosti narušavanja ugleda zemlje zbog eventualno loše odrađenog posla.
Nezavisnost pravosuđa, rad javnih institucija i slobodu izražavanja građani Hrvatske smatraju najvećim razlikama između EU i njihove zemlje.
Čak 40 odsto ispitanika smatra da hrvatske sudije presude ne donose nezavisno, a samo njih osam procenata to smatra za sudije na nivou EU.
(Telegraf.rs/Tanjug)