U Crnoj Gori tihi rat zbog slova Ś i Ź
Mnogi roditelji u Crnoj Gori ne žele da im deca uče slova Ś i Ź koja su uvedena u crnogorski jezik
Ne smiruje se sukob oko jezika u Crnoj Gori. Poznavaoci prilika kažu da je to još jedna linija podele koje podgreva politika.
Preporučujemo
Raste temperatura u CG zbog "crkvene krize": "Zašto da Ostrog bude u vlasništvu Srpske patrijaršije"
Izbori neće promeniti odnos prema Srbiji: "Hrvatska je zarobljenik prošlosti, a Kolinda niže greške"
- Naš jezik je srpski. Pošto u našem bukvaru nemamo Ś i Ź, ja mislim da moja deca ne treba da uče ta slova - kaže za Dojče vele Matija Milačić dok sa ćerkom Nađom lista crnogorski bukvar.
Milačić je novinar i predsednik udruženja "Ćirilica" u Podgorici i smatra da se crnogorski jezik nasilno odvaja od srpskog.
- Neki nastavnici čak kažu da moraju da pretrče ta dva slova. Jer i profesori su svesni da nemamo mnogo primera gde se koriste - dodaje Milačić.
- Ovde imamo primer za slovo Ź", kaže, pokazujući knjigu gde piše reč "Źenica". Kako kaže mala Nađa? "Zjenica" - odgovara dete.
- Svi kažu zjenica - dodaje njen otac.
Sasvim drugačiju priču kazaće Novica Vujović, saradnik na Fakultetu za crnogorski jezik i književnost na Cetinju.
- Pitanje fonema Ś i Ź problematizuje se iz kakvih politikantskih razloga ili nepoznavanja literature i stanja na terenu. Ti fonemi su opšta crnogorska karakteristika - kako u Baru, Herceg Novom ili Tivtu, tako od Pljevalja do Plava, Gusinja ili Berana - ističe Vujović.
Novinar Samir Kajošević kaže za da ni štampa ne koristi nova slova.
- Imali ste period tokom referenduma o nezavisnosti, period potrebe da se naglasi to novo crnogorstvo - kaže on.
- To je politička potreba da se ima nešto svoje, konkretno ta nova slova, da bismo se razlikovali od onoga gde smo bili do juče. Više je politički nego realan problem - kaže Kajošević.
(Telegraf.rs/Dojče vele)