Hrvati usvojili nove praznike, tiču se rata '90-ih: I Srbi su tad slobodni

Na taj dan neće raditi ni Srbi

Hrvatska od iduće godine Dan državnosti ponovno obeležava 30. maja, a uveden je i novi praznik - Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje 18. novembra. Oba će biti neradni dani, odlučio je danas Hrvatski sabor. Za praznike koji su vezani za ratove 1990-ih slobodni će biti i Srbi koji žive u ovoj zemlji.

Dan državnosti 30. maja slaviće se na datum kada je 1990. kada je, kažu iz Sabora, "konstituisan prvi višestranački sabor i kada je Hrvatska simbolički raskinula s komunizmom". Poslednjih 18 godina Dan državnosti salvio se 25. juna, dok je 30. maj bio Dan Hrvatskog sabora na koji se radilo.

Preporučujemo

Što se novog neradnog dana tiče, je pre mesec dana najavljeno da će Sabor uvrstiti kao novi praznik Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje 18. novembra, vukovarski gradonačelnik, Ivan Penava, rekao je kako je to "važan iskorak u očuvanju hrvatske istorije i sećanja na sve žrtve velikosrpske agresije".

- U smislu očuvanja vrednosti u Domovinskom ratu radi taj toliko željeni iskorak u smislu učvršćivanja tih vrednosti, omasovljenja obeležavanja Vukovara kao centralne tačke u stvaranju Republike Hrvatske - rekao je Penava, preneo je HRT.

Ironija leži u tome što po novom zakonu ni Srbi koji žive u Hrvatskoj takođe neće raditi na ovaj "dan sećanja na žrtve velikosrpske agresije". On se i ranije obeležavao u Vukovaru, ali nije bio neradni dan za celu zemlju.

Državni praznici i neradni dani su: Nova godina, Bogojavljenje ili Sveta tri kralja, Vaskrs i Vaskršnji ponedeljak, Tijelovo, Praznik rada, 1. maj, Dan državnosti, Dan antifašističke borbe, Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja, Velika Gospa, Svi sveti, Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje, Božić i Sveti Stefan.

U kalendar su uvršteni i Dan međunarodnog priznanja Hrvatske i Dan mirne reintegracije hrvatskog Podunavlja, Dan Europe i Dan pobede nad fašizmom, Europski dan sećanja na žrtve totalitarnih i autoritarnih režima - nacizma, fašizma i komunizma. U tom je kalendaru i Dan sedinjenja Međimurja s Hrvatskom.

Dobra stvar je što je izmenama Zakona o praznicima doneta i odluka da hrišćanski koji slave Vaskrs po julijanskom, tj. starom kalendaru dobijaju pravo da ne rade na ponedeljak nakon Vaskrsa, odnosno na drugi Vaskrs, uz pravo na naknadu plate. Precizirana su i prava vernika islamske, odnosno jevrejske veroispovesti vezana za pravo na plaćeni neradni dan u slučaju kada pojedini verski praznici traju nekoliko dana.

Izmene Zakona o blagdanima stupaju na snagu 1. januara iduće godine.

(Telegraf.rs/Index.hr)