Umro je dobri duh Velebita: Nađeno telo Vlade Prpića, čoveka s planine
Među zaljubljenicima u mitsku planinu, naročito među planinarima, ova vest pronosi se s tugom i poštovanjem prema čoveku koji je Velebit voleo više od svega
Opisivali su ga kao "velebitskog botaničara, arheologa, geologa, zmijara, pisca i mistika", ali za ljubitelje Velebita bio je i ostaće - Prpa, čovek s planine, gorštak s Baških Oštarija, legenda Velebita.
Umro je Vlado Prpić Prpa, dobri duh Velebita. Pripadnici Hrvatske gorske službe spašavanja iz Gospića pronašli su njegovo telo jedan kilometar od kućice u kojoj je živeo.
Među zaljubljenicima u mitsku planinu, naročito među planinarima, ova vest pronosi se s tugom i poštovanjem prema čoveku koji je Velebit voleo više od svega.
Vlado Prpić Prpa bio je jedan od najvećih poznavatelja Velebita, enciklopedija iz koje ste mogli saznati sve o životu na planini, o velebitskim putevima, biljkama, životinjama, o ćudljivim vremenskim prilikama u planini i najboljim skloništima u nuždi.
Svojevremeno je utemeljio planinarsko društvo Prpa, a potom podigao i svoj planinarski dom, zapravo naselje od nekoliko bungalova koje je uredio na rubu oštarijskog polja.
- Dugo sam na Velebitu i znam sve kutke, sva sela, sve sam prošao i bez lažne skromnosti mogu reći da će teško iko ikad ovo preći. Prehodao sam sve uz obalu, sve doline, vrhove, puteve, sela, gotovo sve biljke sam pronašao, snimio, zanimali su me nastanak i geologija planine. Sakupio sam puno iskustava, puno toga napisao. Objavljivali su mi u časopisu Priroda, imao sam svoju stranicu ‘Flora Velebitica’ dok je Oskar Springer bio urednik. Pisao sam o zaštićenom, retkom, ugroženom, lekovitom bilju i svemu ostalom, napravio na desetine hiljada fotografija na filmu, koje čuvam u albumima kod ćerke na tavanu, gde su mi i knjige, jer drugde nemam mesta - govorio je o svom životu na Velebitu, o ljubavi i interesu za planinu.
Na Velebitu je proživeo detinjstvo, otišao u Zagreb, ali planina ga je dozvala nazad.
(Telegraf.rs/Novilist.hr)