Ispovest slomljenog oca: Hodam rekom i tražim sina u vodi, sve se nadam videću ga

Tokom poslednjih poplava u BiH dečak je pao s mostića ispred porodične kuće u nabujali Mračajski potok, otkad mu se gubi svaki trag

- Od 14. maja, kada je moj sin pao u nabujali Mračajski potok ispred kuće, za mene i moju porodicu život je stao - kaže Amel Mešeljević iz Begovog Hana, otac šestogodišnjeg dečaka Ibrahima, koji je pre tri meseca upao u nabujali potok i nestao bez traga.

Amel je prvi put pristao da govori za neki medij i za "Dnevni avaz" otkrio pakao kroz koji Mešeljevići prolaze.

Preporučujemo

Kobnog dana je šestogodišnji dečak Ibrahim, vozeći bicikl, pao s mostića ispred porodične kuće u nabujali Mračajski potok, otkad mu se gubi svaki trag.

Dok briše gorke, muške, očeve suze s očiju, kaže da niko ne može da razume ogromnu bol koju preživljavaju iz dana u dan. Razočarani su što se više ne traga za dečakom. Sve se, tvrdi, svelo na telefonski kontakt s Civilnom zaštitom Žepče, dok drugi konstantno nalaze opravdanja zašto ne rone i ne traže dečaka.

- Čas je, kao, voda mutna, čas plitka. Da je to sin nekog jakog u državi, sve bi bilo drugačije. Ali, ne odustajem. Idem, tražim ga, sam, svaki dan. Pomognu i rođaci, lakše bude kad su tu. Niko ne zna kako mi je, hodam rekom i tražim sina u dubinama vode, nadam se ugledaću ga, izbaciće ga voda, ali još ga nema – govori Amel.

Teško mu je, kaže, da govori o kobnom 14. maju, kada je ostao bez sina. Kako nije mogao gledati u stari most, koji ga je svakodnevno podsećao na Ibrahima, pre pet dana sagradio je novi.

- Nisam više mogao, odlučio sam da napravim novi most. Većinu sam uradio sam, nešto su pomogli prijatelji. Plakao sam i pravio most. Gde god se okrenem, sve me podseća na mog Ibrahima, samo njega nema – jecajući govori otac.

NE ODUSTAJE

Mešeljevići trenutno žive za trenutak da se svi uključe u potragu, koja bi, uz Božiju pomoć, dala konkretne rezultate.

- Da se potraga nastavila i dalje kao što je to bilo na početku, verujem da bi do sada bilo rezultata. Ima delova gde je voda duboka, ima virova, tu mi ne možemo, mogu samo ronioci. Ali, niko neće. Rodio bih se ponovo kada bi našli moga sina – kaže Amel, koji poručuje da nikada neće odustati od potrage i nade da će jednoga dana pronaći sina, obaviti dženazu i ukop i znati gde je.

MLAĐI SIN SPOMINJE BRATA

Mešeljevići imaju i sina Demira, koji je prekjuče proslavio svoj četvrti rođendan.

- Svima je to bio pretežak dan. Navikao je na brata. Često ga spominje, pita za njega. Bude mu i dosadno, navikao je na njega. Posebno je teško jer je on sve gledao šta se desilo kobnog dana i često to prepričava. Bio je pet metara od njega. Hoće srce da mi pukne kada se vratim iz potrage i pita me jesam li ga našao – govori  Mešeljević, dok grli svoga sina ispred porodične kuće, a suze ne može da zaustavi.

(Telegraf.rs/Avaz.ba)