Sahranjene žrtve masakra u Zagrebu: Pozlilo sestri ubijene, na sanduku dečaka bele ruže

Neki su se tresli, dok su drugi jecali, a od suza nisu mogli da se suzdrže ni brojni ožalošćeni prijatelji i poznanici

Kolona ljudi koja je danas na zagrebačkom groblju Miroševac želela da prođe uz odar ubijenog Paula, njegove majke Maje i tetke Josipe, kao i njihovih roditelja Filjke i Dragomira bila je ogromna. Šestostruki ubica Igor Nađ život je oduzeo svojoj partnerki Maji i njenom 10-godišnjem sinu Paulu, njenim roditeljima Dragoslavu i Filjki i sestri Josipi. Otkriven je identitet i šeste žrtve. Reč je o Davoru Paušaku, s kojim je Josipa Tojagić bila u vezi.

Preporučujemo

Paulov otac Sandro, koji je na poslednji ispraćaj svog sina doputovao iz Nemačke, kao i još nekoliko članova šire porodice Tojagić očiju crvenih od plača stajali su uz sanduke svoje dece, tetki bratanaca, sestričina, nećaka... Neki od njih su se tresli, dok su drugi jecali, a od suza nisu mogli da se suzdrže ni brojni ožalošćeni prijatelji i poznanici koji su im izjavljivali saučešće.

Posebno je teško bilo gledati njihove reakcije kada bi došli do Paulovog kočega ukrašenog velikim belim ružama. Iako bi se svojski trudili da ostanu dostojanstveni i donekle da sakriju emocije pružajući ruku saučešća najužoj porodici, gotovo niko nije uspevao da zaustavi suze koje su im se slivale niz lice.

SESTRI POZLILO

Na samom početku sahrane Filjkinoj sestri Nini je i pozlilo i nakratko je izgubila svest, a nekoliko ljudi priskočilo joj je u pomoć kako ne bi pala na zemlju. Od nekud su ubrzo doneli i plastičnu stolicu na koji je sela, kao i flaše s vodom. Nedugo zatim stiglo je i vozilo hitne pomoći, a ubrzo su počeli da iznose sanduke, najpre onaj beli, malog Paula, potom njegovog dede Dragomira, pa bake Filjke, njegove majke Maje i na kraju Majine sestre Josipe, koji je, baš kao i Paulov, bio beo.

NAJVEĆI JECAJ

Najveći jecaji iz gomile su se oteli u trenutku kad su iznosili Dragomirov sanduk, oko kog su sve veme u uniformama stajali i pripadnici Hrvatske vojske, njih petorica. Nakon molitve, uz taktove poznate duhovne pesme "Oči u oči" kolona ljudi krenula je prema grobovima.

Svi oni pognute glave ćutke su pratili sanduke s telima sve do trenutka dok ih uz zvukove pesama "Milost" Džona Njutona i "Ima jedan dug put", "Da te mogu pesmom zvati", "Moj lepi anđele" Olivera Dragojevića nisu počeli da spuštaju u zemlju. Počasni pozdrav odala je i straža pucajući u vazduh iz pušaka. Rodbina je dugo bez reči ostala da stoji pred rakom i gleda u nju, da bi na kraju, držeći se za ruke, na Paulov sanduk bacili po jednu belu ružu.

KOJI JE MOTIV POKOLJA?

Nakon toga ljudi su počeli da se razilaze, gotovo u isto vreme kada je na drugom zagrebačkom groblju, Mirogoju, počeo poslednji ispraćaj Davora Paušaka, partnera ubijene Josipe kojem je Igor Nađ presudio samo zato jer se tada slučajno zatekao u kući strave na Kajzerici. U trenutku kada je njegov sanduk spušten u raku završena je jedna od najtužnijih i najstravičnijih epizoda nasilja, ali i dalje ostaje posao policije da istraži koji je motiv naterao Igora Nađa da počini pokolj.

VIDEO: Mestro na kome je došlo do masakra 

(Telegraf.rs / Izvor: Večernji list)