Otvoren prvi Muzej magaraca u regionu: Možete da ga posetite ako donesete kilogram šargarepa

Na farmi ima oko 40 magaraca, a Muzej čine sva ona oruđa koja su korišćena za rad

Foto: Pixabay

Na farmi magaraca u Martinićima kod Danilovgrada, odnedavno postoji i Muzej magaraca, prvi takve vrste u regionu.

Farma magaraca otvorena je 2015. godine i predstavlja pravu atrakciju za posetioce, a vlasnici farme odlučili su da otvore i Muzej magaraca, kako bi upotpunili ponudu, prenosi RTCG.

U ne tako dalekoj prošlosti, kada su sela bila puna i kada su ljudi u velikom broju obrađivali zemlju, skoro da nije postojalo domaćinstvo koje kao glavnog saveznika za rad u polju nije imalo magarca.

Tako Muzej čine sva ona oruđa koja su korišćena za rad, poput razgrtača, kola, samara i plugova.

Vlasnik Farme magaraca Darko Saveljić kaže za tursku agenciju Anadolija da je farmu, na kojoj se nalazi oko 40 magaraca, do sada posetilo više od 56.000 ljudi.

On ističe da se u Muzeju, među oruđima koja su korištena u radu s magarcima, nalazi i samar koji je korišćen u Drugom svetskom ratu.

- Mi to zovemo Muzej magaraca, ali kada bi magarci znali da pričaju, ovo bi bio muzej torture nad magarcima. Sva ova oruđa koja su korištena bila su jako naporna za ljude, a kamoli za magarce koji su to vukli i nosili - kaže Saveljić.

Foto: Pixabay/Ilustracija

Otvaranju Muzeja prisustvovao je veliki broj prijatelja farme, ali i ljubitelja te veoma inteligentne životinje.

- Farma je vrlo popularna, ne samo u Crnoj Gori, nego i u inostranstvu, preporučuju je svetski vodiči, i sajtovi za putovanja kao jednu od 11 destinacija koju turisti mogu da vide u Podgorici i oko Podgorice - navodi Saveljić.

Ono što ovaj muzej čini drugačijim u odnosu na ostale jeste način plaćanja ulaza. Posetioci kao ulaznicu donose kilogram šargarepe ili jabuka po osobi, koje daju magarcima kao poslasticu.

- Sada je 40 magaraca na farmi, ali idemo na mnogo veći broj jer je jedan od ciljeva farme zaštita magaraca od izumiranja. Bilo ih je na hiljade u ovom krševitom delu države, gotovo da nije bilo kuće da nije imala magarca. Izgubili su bitku s tehnološkom revolucijom, koriste se traktori i kultivatori, ljudi su otišli sa sela, tako da je magarac postao životinja koja ničemu ne služi - objašnjava Saveljić.

On dodaje da su, do otvaranja farme, magarci postali jedna od najugroženijih vrsta u Crnoj Gori i ističe da ih u celoj zemlji, zajedno sa farmom, nema više od 150.

Na otvaranju Muzeja magaraca gostima se služilo čuveno magareće mleko, koje je veoma lekovito.

- Magareće mleko je prilično zdravo, posebno za plućne bolesti, kašalj, bronhitis, astmu. To je najskuplje mleko na planeti, jako je slično ljudskom mleku i košta 50 evra po litru - poručuje Saveljić.

(Telegraf.rs/Tanjug)