Guču, traže nas pogledom, smeju se: Marija svakodnevno obilazi razdvojene sijamske bliznakinje

Devojčice rođene 16. januara kao sijamske bliznakinje uspešno se oporavljaju na intenzivnoj nezi KBC Zagreb nakon 14-satne operacije razdvajanja sredinom maja

- Curice moja lepa, evo još samo desna ručica, levu smo već uvukli. Opa, bravo, buhtlice moja - tepala je sva raznežena Marija Tambolaš (25) ćerki Valentini dok ju je presvlačila u novi ružičasti bodi s roze srcima.

Nakon Valentine, na red je došla njena sestra bliznakinja Kristina. Devojčice rođene 16. januara kao sijamske bliznakinje uspešno se oporavljaju na intenzivnoj nezi KBC Zagreb nakon 14-satne operacije razdvajanja sredinom maja. Marija je s njima svaki dan, mazi ih, pazi, brine o njima, uspavljuje ih, ljubi i naprosto uživa. Gotovo je rastrzana između poseta zagrebačkom KBC-u i Bušetine, naselja na virovitičkom području gde sa suprugom Petrom (26) uređuje novi dom za svoju šesteročlanu porodicu. Dok naizmenično u naručju drži Kristinu pa Valentinu, priznaje da joj nije teško da svakodnevno putuje vozom u Zagreb. Za svoje bi curice išla i na kraj sveta.

Preporučujemo

DOBRO SU I ODLIČNO NAPREDUJU

- Stižem oko 11, a odlazim oko 15 sati i tako stalno. Curice se super oporavljaju, dobro su i odlično napreduju - ističe ponosna mama.

U malenom inkubatoru na kojem je crtež Pepeljuge leži Valentina, a desno od nje, u inkubatoru na kojem je nacrtana Uspavana Lepotica, leži njena sestra. Dok radoznalo gledaju uokolo, uistinu izgledaju poput pravih princeza.

- Gotovo da čovek ne poveruje da se tako uspešno razvijaju. Obe imaju pet kila i oko 57 centimetara, a kad su tek rođene, zajedno su bile velike kao jedna sad. Sad im najviše treba hrana, pažnja i nošenje na rukama, to baš vole. Zapravo, kad razmislim, stvarno su razmažene, moraju neprestano da se nose. Stalno guguču, traže nas pogledom, smeju se - razdragano nabraja Marija, celo vreme ne skidajući pogled s bliznakinja.

Priznaje da joj je najteži dan u celoj ovoj priči bio dan porođaja. Naime, ona je ostala u jednoj bolnici, dok su njene bebice premestili u KBC Zagreb.

NAJTEŽI TRENUTAK

- Za nedelju dana bih ih videla samo kada bi ih suprug slikao i došao da mi pokaže sliku. Kad su me pustili kući iz bolnice i kad sam konačno došla da ih vidim i uživo, to mi je bio najemotivniji, najlepši, ali i najteži trenutak - priseća se Marija, teško dišući sve vreme, kao da je emocije stežu dok se priseća neizvesnih trenutaka. Težak je bio i dan operacije, koja je trajala 14 sati, što je bilo predugo da bi Marija, samo mesec i po nakon porođaja sve vreme sedela u bolnici.

Bliznakinje su bile spojene donjim delom grudnog koša, ali zajednički su im bili jetra i creva. Marija i suprug svakih sat vremena su zvali bolnicu, a kad su im lekari javili da je operacija pri kraju, odmah su seli u auto i došli u Zagreb. Mariji je bilo čudno da svoje bebe prvi put vidi razdvojene. Mesec i po pre toga svaki ih je dan gledala spojene, a onda su odjednom bile svaka za sebe, svaka u svom inkubatoru. Kaže da joj se, kada danas vrati film, čini da je brzo prošlo tih pet i po meseci otkad su se Valentina i Kristina rodile. Ipak, tada joj se činilo kao prava večnost.Ž

BEBE PLJUNUTI TATA

- Sad je malo lakše. Puno sam smirenija i jako, jako srećna - govori Marija. Dok gleda u njih, kaže da su "pljunuti" tata. Lice je tatino, a on tvrdi da su devojčice tvrdoglave na mamu.

- Tako i treba da bude - ističe uz smešak Marija. Zasad ih raspoznaje po obliku glave i igračkama koje imaju u krevetićima. Valentini od pre gotovo dva meseca, kad je operacija uspešno izvedena, društvo pravi lavica, a Kristina u svom krevetiću, otkad se "rastala" od seke, ima medvedića. Tako sestrice raspoznaju i starija braća, koji su nedavno prvi put bili na Rebru i uživo videli sestrice. Kažu da jedva čekaju da malene dođu kući da mogu da ih čuvaju. Nadenuli su im i nadimke, pa je Kristina postala Kika, a Valentina je Tina.

KIKA JE ĐAVOLAK, A TINA POVUČENA I MIRNA

- Kika je pravi mali đavolak, zna šta i kako hoće i kad to zamisli, mora da bude po njenom. Živahnija je i plače sve dok ne probudi sestru, koja je veća spavalica. Valentina je, s druge strane, malo povučenija, mirnija i prilagođava se sekinom tempu. Moguće da će Kristina biti dominantnija i da će čuvati svoju seku - smeje se mama Marija.

Iako devojčice odlično napreduju i super se oporavljaju nakon operacije, još se ne zna do kad će ostati u bolnici.

NE BOJIM SE VIŠE NIČEGA

- Idemo dan po dan. Realno ne znamo ni šta će sutra biti, a kamoli za mesec ili dva. Ne bojim se više ničega, smirena sam i idemo polako - kaže Marija. Svim ženama koje se možda nađu u situaciji sličnoj njenoj poručuje da uvek slušaju sebe.

- Treba verovati u sebe, slušati svoje telo i sebe. I naravno, nemojte odustati. Prezadovoljna sam sa pažnjom koju smo ovde dobili, ne želim ni da pomislim šta bi bilo da nismo došli na Rebro - sa smeškom zaključuje hrabra mama.

Inače, cela porodica posvetila se uređenju kuće u Bušetini, u koju uskoro stiže novoproširena porodica. Oko kuće pomažu dede Ivan i Zdravko i stric Vlado. Porodici su u pomoć priskočili i opština, načelnik, gradonačelnik i ostali. Dok se kuća dovršava, mama Marija je s bliznakinjama u bolnici.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs / 24 sata.hr)