Ko je mlade Hrvate naučio da mrze vršnjake iz Srbije? Zgražavamo se, a znamo da nisu deca kriva

Zašto ih niko nije naučio da između mržnje i zdravog društva ne može da stoji znak jednakosti

Pretnje i nož pod grlo u osnovnoj školi u Podgorici, uzvikivanje nacističkog pozdrava nakon utakmice "petlića" i odbijanje srednjoškolaca da ustanu uz himnu zemlje u kojoj žive - to je nova/stara stvarnost dece na ovim prostorima.

Od priča o razgraničenju, otetoj imovini, agresiji ovoj ili onoj, dve vesti koje su samo u jednom danu obeležile region trgle su nas kao hladan tuš: Najnovije žrtve večitog sukoba na ovim prostorima (ponovo) su deca. I to deca rođena u 21. veku, čiji roditelji nisu stradali u ratu, koja nisu bežala od bombi ili napuštala svoje kuće, ali koju (baš kao ni prethodne generacije) niko nije učio da između mržnje i zdravog društva ne može da stoji znak jednakosti. Da voleti svoje ne znači prokleti tuđe.

Preporučujemo

Svi ratovi su se završili pre rođenja ovih osnovaca. Otkud onda mržnja u njima? Toliko jaka da jedna devojčica maltretira svoje vršnjake - Srbe u Crnoj Gori? Da srpska deca ne ustaju uz himnu Hrvatske, zemlje koja im nije matica, ali jeste njihova rodna? Da maleni Dalmatinci slave pobedu nad klincima iz Srbije uz poklič "Za dom spremni" (verovatno nesvesni stotina hiljada stradalih u logorima pod tom parolom. I istini za volju, nije isključeno da u obrnutoj situaciji naša deca ne pevaju "I tada su mene terali odavde", samo ta priča nije stigla do medija)?

Pod čijim se uticajem formiraju ova deca?

Pod uticajem mnogo važnih "čika", koji među sobom složno neguju nasleđe 1990-ih, jer "zavadi pa vladaj" je prvi aksiom njihove loše politike.

Jesu li oni nove žrtve pseudoistoričara i pseudolingivisa koje su ti isti političari pustili da kidišu na školstvo i pod jednim krovom drže tri škole - za Srbe, Hrvate i Bosance? Deca su bombardovana pričama o ukradenom jeziku, o sukobima u kojima je samo jedna strana činila zločine ("za koje će im se kad tad vratiti"), o herojskim činovima osvete... O zlodelima koje oni jednog dana treba da kazne.

LIČNI KOMPLEKSI IZNAD SVEGA

Toj deci stražare neodgovorni i preplašeni nastavnici i treneri, koji na njih prenose lične komplekse i žmure na svoju osnovnu obavezu - da vaspitavaju decu. Da učine školu bezbednim mestom za sve svoje đake i obrazuju mlade da budu misleći ljudi.

Deca su opkoljena medijima čiju su ulogu u političkoj propagandi previše mladi da shvate. Sa svih strana napadaju ih priče o naciji koja bi se vinula u nebesa, da samo nema onog ugrožavajućeg suseda, koji nas ubija i sputava.

Pucamo u decu lažima i pokvarenjaštvom čiji je jedini cilj dalje sticanje moći i bogatstva manjine. I progonimo ih iz ikakve šanse da odrastu u zdravorazumska bića koja neće ponoviti greške svojih predaka.

I ta deca rastu porovljena uverenjem da će svaki problem nestati ako neko parče zemlje budu imali samo za sebe. Ako zemlja bude čistokrvna, kao da zemlju briga. Devojčica K.P. je navodno školom delila crtež na kome se poručuje Srbima da napuste Crnu Goru, jer njome vladaju Hrvati. Koliko samo nelogičnosti u ovoj želji ima, nelogičnosti koje ni odrasli ne mogu sasvim da pojme, a kamoli dete.

A ta jedna čistokrvan nacija umire. Nacije umiru. I dece je sve manje. Rađaju se ona i dalje, ali da bi naselili podnožje Švarcvalda, a dok se s Durmitora pogled prazni. Stopala te dece se brčkaju u okeanu na obali Irske, dok su jadranske plaže van sezone puste. Današnja vest - Beograd je jedini grad u Srbiji u kome broj stanovnika raste - može da stigne uz pozdrav iz Čikaga. A ono malo dece koje se ipak rode ovde, da daju popovima i hodžama nešto odmora od sahrana i opela, tu decu trujemo do daljeg istrebljenja. I zgražavamo se nad onim što su uradila deca, a deca ništa, baš ništa nisu kriva.

VIDEO: Deca iz Dalmacije slave pobedu nad malim Srbima uz povike "Za dom spremni"

(Telegraf.rs)