Prvi put je sela u traktor sa 5 godina, more nikad nije videla: "Pomozite roditeljima dok ih imate"

Trenirala je rukomet, od kog je odustala zbog finansijske situacije, sada igra folklor

Mirsada Hadžić učenica je prvog razreda srednje škole u Kozarskoj Dubici. Čitavog života pomaže roditeljima sa poljoprivredom, a sada joj je želja da vidi i more. Za ovu hrabru i izuzetno vrednu devojku mnogi u Dubici imaju samo reči hvale. Ona sama tanjira, ore, seje, vozi traktor, kreči kuću, brine za svu stoku.

- U desetoj godini otac je završio u bolnici, teško je bio bolestan. Šest meseci nije mogao da se kreće. Tada mi je bio period kada sam najviše radila. Uzorala sam svu zemlju, 100 danuma. Otac je počeo polako da se kreće, sve to radio, onda sam ja pomagala njemu isto, kao i sada - priča ona.

Preporučujemo

Mirsada je nekada trenirala rukomet, sada igra folklor, a od rukometa je morala da odustane zbog finansijskih problema.

- Gledam da pomognem roditeljima. Radim oko traktora puno više poslova. Tanjiram, orem, sejem, hranim stoku, krečim kuću, oko kuće čistim, uglavnom sve.  Prvi put sam u traktor sela sa pet godina i onda sam tako do 10 godina naučila da sve radim. Svi radimo. Mama radi na pilani, otac kod kuće penzioner, a sestra igra rukomet, najbolji je golman Bosne i Hercegovine.  Bila sam vrlo dobar i dobar učenik škole "Vuk Stefanović Karadžić". Neki dan sam završila deveti razred. Upisala sam srednju farmaciju. Poslove radim preko dana, a uveče pred spavanje uzmem i pročitam par lekcija, da ne dobijem jedinicu - navela je ona.

Kaže da omladina danas gleda kako bi išla u kafanu, pila, provodila se.

- Ljudi, ovi stariji, oni stvarno, za njih nemam reč, rade ljudi stvarno, gledaju da udovolje deci. Gledam primer svojih roditelja, oni stvarno gledaju da meni udovolje. Za rukomet su mi uvek gledali kako će naći novac da mi kupe patike. Najgore mi je, i to mi je najžalije što se drugi ismevaju na moj račun, malo mi smeta, ali pustim ih neka rade šta hoće. Njima na dušu. Ja da sam na njihoovm mestu, mene bi bilo sramota. Na more nikad nisam otišla. Nisam osetila taj miris mora, taj pesak koji su svi u mom društvu osetili i ušli u to more, a ja zavisi da li bih otipla na more pošto imam sve više i više poslova u poljoprivredi. Neki mi kažu što ne izlaziš u grad, ja kažem ne mogu. Pre bih pomogla ocu nego trošila pare okolo. Pomozite roditeljima dok ih imate, kad ih ne budete imali, žalićete - naglasila je Mirsada.

(Telegraf.rs)