Tužilaštvu za ratne zločine podneta krivična prijava protiv Milana Kučana
Prijava podnesena zbog ratnog zločina nad ratnim zarobljenicima i za genocid u leto 1991.
Tužilaštvu Srbije za ratne zločine podneta je krivična prijava protiv bivšeg predsednika Slovenije Milana Kučana zbog ratnog zločina nad ratnim zarobljenicima i za genocid u leto 1991. godine, objavila je Politika.
Prema informacijama lista, krivičnom prijavom koju je podneo advokat Dušan Bratić obuhvaćeni su i Janez Slapar, koji je u to vreme bio načelnik štaba Teritorijalne odbrane (TO) Slovenije, nekadašnji komandant TO Južnoprimorske pokrajine Slovenije Franc Anderlič, kao i još tri osobe.
Preporučujemo
Savetovala Dačića, bila hrvatski ministar, a sada je na krovu Evrope: Ko je Marija Pejčinović Burić
Fatalna Saška zavela sveštenika Ivana: Kum pretukao popa jer mu je vređao dete
U prijavi se navodi da su Kučan, Slapar, Anderlič i ostali kršili pravila Ženevske konvencije za vreme oružanih sukoba koji su na teritoriji Slovenije trajali od 27. juna do 7. jula 1991. godine. Sukob je izbio između JNA i Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove SFRJ, na jednoj strani, i oružanih sastava TO Slovenije i drugih paravojnih formacija slovenačkog rukovodstva, na drugoj strani, dodaje se u prijavi.
Bratić je rekao da je Kučan bio predsednik Slovenije i da je imao efektivnu komandnu vlast nad svim oružanim formacijama, pa kao takav, kako je kazao, ulazi u red glavnih zločinaca za razbijanje Jugoslavije.
- Kučan, ne samo da nije preduzeo ništa da kazni izvršioce, već je podsticao na izvršenja dela ratnih zločina, pa su do 8. jula 1991. godine izvršeni brojni ratni zločini nad civilima, među kojima su žene i deca pripadnika JNA, ranjenici, sanitetsko osoblje, zarobljenici, vojnici koji su položili oružje - naveo je Bratić.
Na današnji dan navršava se 28 godina od početka oružanog sukoba u Sloveniji, koji je predstavljao početak raspada SFRJ.
Milan Kučan je na sednici predsedništva SR Slovenije pročitao Dekret o otpočinjanju oružane akcije protiv SFRJ i naredio da se koristi teška artiljerija u napadima na jedinice JNA. On se obratio građanima Slovenije sa zahtevom da odbiju saradnju sa JNA i njihovim porodicama, uključujući i ukazivanje medicinske pomoći.
U nasilju koje je potom usledilo ubijeno je 44 pripadnika JNA, šest oficira, sedam podoficira, 30 vojnika, među kojima 11 nesrpske nacionalnosti, dok je 184 pripadnika JNA ranjeno.
(Telegraf.rs/Srna)