"Nož, žica Srebrenica", "Nož, kolac, Jasenovac": Brutalne poruke mržnje preplavile su Balkan, dokle će huligani sejati strah i maltene gaziti preko mrtvih?

"Rođeni iz ljubavi rata živimo u miru mržnje", jedan je od grafita koji najbolje objašnjava sve one koje ćete videti u nastavku

Milorad Pupovac рођен је у Hrvatskoj. Ali, nekome je to smetalo, pa je uzeo je sprej u ruke. Preko njegove slike i hrvatske zastave na bilbordu sa natpisom "Рођен је у Hrvatskoj" napisao je "Zakolji srpsku djecu" i "Ubi Srbina", sa sve slikom polnog organa i ustaškim "U".

Gnusno, odvratno, kukavički i - nepismeno. Baš kao i na hiljade sličnih grafita osvanulih u Hrvatskoj, ali i u Srbiji i u Bosni čiji autori ponekad mešaju i pisma dok ih žvrljaju.

Zajedničko za sve ove grafite je da su ružni, da skrnave nešto (nečiju kuću, nečiji plakat, ulicu, školu, fasadu zgrade...), da su napadni, surovi i da treba da predstavljaju "prst u oko" manjini koja će ih kada osvane jutro čitati.

I još nešto, autori kao da se takmiče ko će da smisli odvratniju parolu, pa se prave čitavi stihovi i rime, kojima se doslovno gazi preko mrtvih.

Ima ih svuda: Hrvati se obraćaju Srbima i obrnuto, "Vojvođani" "dođošima", heteroseksualci homoseksualcima, Srbi Bošnjacima...

"Rođeni iz ljubavi rata živimo u miru mržnje", jedan je od grafita koji najbolje objašnjava sve one koje ćete videti u nastavku. To je, zapravo, citat iz numere mostarskog benda Zoster.

Izdvojili smo neke od najprljavijih poruka posleratnog nacionalizma.

1. "Nož, žica Srebrenica"

Ovaj jednostavni i pevljivi slogan omiljen je među onima koji hoće da kažu da im je ubijanje Bošnjaka OK. Ne ulazimo ovde u to kolike su razmere jednog zločina, koliko je tačno žrtva, već u suštinu uvrede koja, zapravo, poručuje da mrtvih nije bilo dovoljno.

Jedan od grafita na temu Srebrenice zabeležen je u Sremskoj Mitrovici: "Žao mi je Srebrenice mila, što se nisi dvaput dogodila"

2. "Srbe na vrbe"

Vrlo "originalno", samo klizi sa usana. Ima mnogo varijacija: "Nema vrba kol'ko ima Srba; nema veze može i na breze".

Foto: Eparhija-dalmatinska

Jedan od grafita osvanuo u Zagrebu pre tri godine glasio je "U proljeće kad procvate vrba, radit ćemo paprikaš od Srba"

Vrhunac ove odvratne rime jeste "srpsko porodično stablo", jeziva nalepnica koja se pojavila u Hrvatskoj na kojoj su prikazani obešeni ljudi.

3. "Ubi Srbina"

Ovaj slogan dovoljno je jednostavan i brutalan da se ispiše na putevima, fasadama, tarabama...

Jer, grafiti poput "Nož, kolac, Jasenovac", poput jednog iz Splita ove godine, prava su "umetnost".

Foto: index.hr/Čitalac Indexa

Da je mržnja sama po sebi cilj, pokazali su i splitski huligani, koji su potpuno uništili fasadu i vrata jedne škole, a jedan od nepismenih grafita glasio je "Mrzin školu i Srbe".

4. "Ubij, zakolji da ... ne postoji"

Ovo je jedna naša univerzalna brutalna poruka, a na mestu tri tačke nekad se nađu "Hrvati", nekad "Šiptari", a kada je potrebno mogu i "pederi".

Klanje nije tako redak motiv na zidovima, poput: "Kolji balije, mlađe i starije". Ili: "Oj Hrvatska mati, Srbe ćemo klati".

5. "Bože ne znam šta mi je, pale mi se džamije"

Jedna od omiljenih ratnih pesama svih koji mrze Bošnjake i dalje se može čuti na utakmicama i kontrovernznim skupovima, pa i na zidovima. Pregršt takvih citata može se naći i na internetu.

Foto: Tanjug/Biljana Radeka

"Bože ne znam šta mi je, pale mi se džamije, svake noći u mom snu džamije u plamenu, džamije u plamenu"

VRHUNAC BIZARNOSTI

Kada nemaju šta drugo, prostaci napišu proste i jednostavne poruke, poput "Cigane u logore", "Mrtav gay je OK", "Smrt dođođima".

Ali, nekima mašta jednostavno ne može da se obuzda. Tako je u Karlovcu osvanuo grafit sa sledećom porukom: "Srbska djeca, srpska djeca došla vatat zjeca. Ubij djecu, ubij djecu, spasi život zecu".

Inače, porodica Zec brutalno je ubijena u Zagrebu decembra 1991. godine.

ŠTA SE DEŠAVA U VOJVODINI?

"Srbi, marš iz Vojvodine" i "Smrt dođošima" zabrinjavajući su grafiti koji su se pojavljivali na severu Srbije.

Premda devedesetih godina ovde nije bilo rata i multuetničnost Vojvodine često se uzima kao pravi primer suživota kakav bi trebalo da bude, i ovde se mogu videti poruke mržnje.

(M. Beljan)