Srbin, koji je ratovao protiv Srba u Vukovaru, plakatom provocira Pupovca: "Nekima je Hrvatska bankomat, a nekima je ponos!" (FOTO)
Dok je reč Srbin kod Pupovca napisana na ćirilici, kod Mišića je na latinici
Predrag Mišić, koji je na listi hrvatskih suverenista, inače vukovarski branitelj i pripadnik srpske nacionalne manjine, objavio je svoju verziju plakata SDSS-a kojim provocira predsednika te stranke Milorada Pupovca.
Podsetimo, Pupovčev SDSS u poslednjih je desetak dana postavio džambo plakate s natpisom "Znate li kako je biti Srbin u Hrvatskoj?" (reč "Srbin" je napisana ćirilicom), od kojih su neki već uništeni.
Preporučujemo
Hrvat s dvoje dece u kolima bežao od policije, koja mu je pucala u gume: Ima dugačku listu prekršaja, a sada iz zatvora traži jednu stvar
Beograđanka teško povređena tokom raftinga ispričala čega se poslednjeg seća i rekla da će opet doći na Taru
Mišić je objavio svoju verziju plakata na kojoj je s leve strane on sa natpisom sa SDSS-ovog plakata, pri čemu je reč "Srbin" napisana na latinici, a s desne strane je Pupovac s natpisom "Srbin" na ćirilici.
Kao odgovor na pitanje sa SDSS-ovog plakata, Mišić je kod svog lika napisao reč "časno", a kod Pupovčevog "unosno".
- Nekima je Hrvatska bankomat, a nekima je ponos! - napisao je Mišić uz objavu svog plakata na Fejsbuku.
BIO JE NA HRVATSKOJ STRANI TOKOM SUKOBA U VUKOVARU
Mišić je, inače, član Hrvatske konzervativne stranke Ruže Tomašić i Srbin je koji je branio Vukovar.
Medijima je poznat i kao veteran koji je pre nekoliko godina razbio dvojezičnu ploču s ćiriličnim natpisom na zgradi vukovarske policijske stanice.
Mišić, Srbin, bio je na hrvatskoj strani tokom sukoba u Vukovaru, a pre godinu i po je u emisiji "Nedeljom u dva" ispričao kako mu je brat na početku rata prešao na drugu stranu, te da ga nije 26 godina.
Tada je rekao kako će verovatno tako ostati zauvek.
Kratko se čuo s njim 1996. godine "i nikad više", rekao je Mišić, "niti ima potrebe".
- Rođen sam u Vinkovcima, a došao sam u Vukovar kao beba. U vreme mladosti Vukovar je bio u procvatu. Imao je 45.000 stanovnika, 29.000 zaposlenih, jako bogat grad, sa puno firmi i jakom ekonomijom. U ono vreme verovatno jedan od najbogatijih gradova. S nekim odmakom, mira nikad nije bilo u Borovom selu. Tamo su Ozrenci, deklarisani četnici, i oni nikad neće prihvatiti ovu državu. Dugo nisam hteo da priznam da će doći do rata, mislio sam, odrastali smo zajedno, odvojiće se svako na svoju stranu i otići. Kako sam ja čovek koji voli da čuje i vidi, otišao sam u Borovo Selo i video sam na stotine četnika i tada shvatio da neće biti dobro - rekao je on u emisiji.
Kao porodica su se podelili na samom početku rata. Supruga i dete takođe su mu bili u Vukovaru.
- Moja mati je s mojim polubratom bila do 18. 11. sa Hrvatima u podrumu, a ja sam bio na položaju na Mitnici. Razmišljao sam da je brat s druge strane, ali jednostavno na to nemam odgovor. Dan 18. 11. 1991. godine, dan pada Vukovara, pamtim kao dan kad sam umro, nešto je u meni umrlo. Naime, nakon toga čovek više ne može biti isti. Odveli su nas na Ovčaru. Tu se umešala Božja ruka jer smo čuli kako bageri kopaju rupe za mrtve. Holanđanin ili Norvežanin iz Crvenog krsta je nas 182 popisao na komadiću papira od cigareta i verovatno nas je to spasilo da nas nisu ubili na Ovčari. Tamo samo prenoćili i sutradan su nas prevezli u logor u Mitrovicu - izjavio je ranije Mišić.
Godine 1997. između Božića i Nove godine vratio se u Vukovar i promašio je kuću jer su sve bile srušene. U grad se ponovo vratio 15. 1. 1998. kad je počela obnova njegove kuće, a porodica je stigla za Božić te godine. I dalje živi u ovom gradu.
(Telegraf.rs/Index.hr)