Prijateljstvo baka Marije (82) i malog Jana (4) tera suze na oči, ali i mami osmeh: Ona ga čeka svakog dana, a on uvek dođe u isto vreme (VIDEO)

Jan je obožava. U parku je samo sa njom. Bere joj cveće, donosi kamenčiće, govori kako će joj donositi lek ako se razboli

Baka Marija (82) je gotovo svaki dan oko 11 sati na istom mestu - u parku Doma za starije osobe Trešnjevka u Zagrebu. Dođe i čeka. Uvek stigne pre Jana (4), dečaka kojeg je upoznala tek prošlog proleća. Obožava taj njihov zajednički ritual - onaj trenutak kad ju on ugleda na ulazu u park i kada mu ništa na svetu nije važnije nego dotrči do 'svoje' bake Marije, da je zagrli i poljubi.

Preporučujemo

- Svi se čude našem prijateljstvu, pitaju me čime sam ga to pridobila. Nisam ničim, jednostavno se dogodilo. Neobično je svima kako me samo tako prihvatio kao svoju baku - rekla je Marija Turčinović.

Nijedno prijateljstvo nije slučajno, napisao je američki pisac kratkih priča Vilijam Sidni Porter. I nije. Svakako ne kod malog Jana i bake Marije. Njihovo prijateljstvo pokazuje još jednom da su godine samo broj. I da nikad nije prekasno, ili prerano, naći najboljeg prijatelja.

- Bako, a koliko ti godina imaš? - pitao je Jan.

- Pa, 82 - odgovorila mu je baka Marija.

- A, kada ću ja imati više od tebe? - nastavio je s pitanjima dečak, koji obožava brojke. Sve mu se vrti oko njih. Ili, uglavnom sve.

- Jeste, baš voli brojke. Kaže on meni da ću ja kad njegova mama napuni 35 godina doći kod njih da živim. Sve on kroz brojke. Njegov tata će kolica ugurati u auto, a ako sam ja umorna,kaže mi, neka sednem na kauč, a on će pored mene sediti dok se ja ne odmorim - nasmejala se Marija.

Jan je obožava. U parku je samo sa njom i to svih 45 minuta koliko je tamo. Bere joj cveće, donosi kamenčiće, govori kako će joj donositi lek ako se razboli. I stalno je nešto ispituje. Dečak ide u Montesori vrtić, koji se nalazi nedaleko od Doma za starije osobe Trešnjevka, čija je gospođa Marija korisnica. I njih dvoje se verovatno nikad ne bi ni sreli da Dom svoj park nije sredio kao dečje igralište u koje su počeli da dolaze roditelji sa klincima, kao i deca iz vrtića.

- Za njihovo sam prijateljstvo čula od vastpitaćica u vrtiću. Na početku mi je to bilo čudno i zabrinjavajuće. No vremenom sam shvatila da je to nešto što bi moglo jako dobro da utiče na njega i baku Mariju. Mom suprugu, ipak, ništa tu nije bilo neobično, njemu je to od početka bilo sasvim u redu - rekla je Martina Grivičić, Janova mama.

Za baku Mariju druženja sa Janom su najdraži deo dana. I iako je u invalidskim kolicima, nema toga što će je sprečiti da iz svoje sobe u domu ne dođe u park.

- Jako mi puno znači to naše druženje, na mene ima vrlo pozitivan uticaj - rekla je gospođa Marija, koja se ovog proleća uplašila da je možda izgubila svog prijatelja.

- Nismo se videli nekoliko nedelja preko zime. Pomislila sam da me je zaboravio, da me se neće sećati. A onda su krenuli topli dani, i evo njega opet u parku. Nasmešio mi se s ograde i potrčao u zagrljaj. Rekla sam mu da sam mislila da će me zaboraviti, a on mi je odgovorio: "Ja da tebe zaboravim, pa ja sam te zavoleo od prvog dana" - ispričala je Marija, koja ima i dve ćerke, troje unučadi i praunuka koji joj takođe često dolaze u posetu.

Jan i Marija upoznali su se prošlog proleća. Prišao joj je jer ju je video u kolicima.

- Sedela sam u hladu u parku kad je došao do mene, gledao je u kolica, malo ih je proučavao. Videla sam da je mali drag, i pitam ja njega, a kako se ti zoveš? On mi se odmah stisnuo u krilo i pitao me kako se ja zovem. Rekla sam mu da sam ja baka Marija. Potom mi je rekao: "Jesi li ti moja baka Marija", na što sam mu odgovorila da mogu biti ako želi - rekla je.

Jan nije trebao ništa da kaže. Baka Marija dobila je odgovor kad se dečak vratio sutradan u park kod nje, a potom i dan kasnije. Bio je to početak posebnog prijateljstva, koje traje već više od godinu dana.

- Baka Marija mu je puno zanimljivija od druge dece. Baka ima puno zanimljivije priče, puno više zna... - kaže mama Martina.

Jan joj je rekao da baku Mariju želi da dovede kući da živi s njima.

- Da, pozvao ju je da dođe kod nas i na ručak. Rekla sam mu da sumnjam da će baka Marija doći da živi kod nas jer ima svoj dom, ali da bi na ručak svakako mogla da dođe. Pitao me Jan da za nju napravimo roštilj, to je i njemu najdraže. Pristali smo, i sad samo to trebamo da organizujemo - rekla je mama Martina.

Janova mama upoznala se s gospođom Marijom. I nju je zanimalo ko je ta osoba o kojoj njen četverogodišnji sin ne prestaje da priča.

- Rekla sam joj da sam čula za nju, jako lepe stvari, i kako Jana podučava brojalicama. Ona mi je ispričala kako joj je Jan jako drag i kako vole da se druže. Da se i ona i on raduju njihovom prijateljstvu. I tada je ona moja briga koja je bila na početku potpuno splasnula - istaknula je mama Martina.

Nije ni baki Mariji bilo svejedno, i ona je bila u strahu prilikom upoznavanja s Janovom majkom.

- Pitala sam je da li je to nezgodno da je Jan prema meni toliko privržen. Mislim, nikad ne možete znati kako će roditelji na to da reaguje, ja sam ipak starica, a njihovo dete ima samo četiri godine. Gospođa Martina je rekla da joj je drago da mi je privržen i da želi da samnom da razgovara - rekla je baka Marija.

Pre nešto više od godinu dana nisu se znali, a danas su nerazdvojni. Dirljivo prijateljstvo bake od 82 godine i dečaka od četiri godine. Svaki dan na istom mestu, u parku doma za starije oko 11 sati.

- Znam da to neće trajati vječno, ali Bože dragi... Dokle god se ja mogu spustiti u park, i dok će oni dolaziti, rado ću se družiti s njim - kaže baka Marija.

Fotografije pogledajte OVDE.

(Telegraf.rs/24sata.hr)