Horor u domu za stare, poznatom kao "kuća zla": "Nisu oni došli ovde da se najedu, nego da umru"

Priča o baki i dedi koji su bili u privatnom staračkom domu i doživeli strašno iskustvo

Nakon što je pročitala gomilu komentara o pričama iz staračkih domova, čitateljka portala Večernji.hr se obratila toj redakciji sa pričom o baki i deki koji su bili u privatnom domu i strašnom iskustvu koje je doživela, a o čemu je tek sada progovorila.

Priča je, kaže počela 2005. godine kada se i završila - za nekoliko meseci.

Preporučujemo

- Tada te godine baka je pala, slomila kuk, bila na operaciji i oporavku, ali ju je zahvatila i staračka demencija, imala je samo 71 godinu. Budući da su i isto vreme i mama i tata oboleli, tata je išao na hemoterapije, a mama na tešku ginekološku operaciju, bili su joj potrebni meseci oporavka. Brat je profesionalni vozač kojeg nije bilo cele nedelje kod kuće. Ja sam tada imala 25 godina, radila sam u prodaji u smenama... Jedno vreme svi su bili u stanu od 30 metaara kvadratnih, dolazila sam kući, brinula se za sve, kako se baki pogoršalo stanje odlučili smo da je smestimo u neki privatni dom - piše ova čitateljka.

Nakon toga stiže poziv da može da je dovede u dom o kome ništa nije znala.

- Odveli smo prvo baku, jer je bila nepokretna, nadali se da će imati dobar smeštaj privremeno dok se mama i tata ne oporave kako bismo mogli dalje da brinemo o njoj. Nakon dva meseca i deda je hteo da ide kod bake da ne bude sama bez njega, pa smo u u istu udomiteljsku porodicu ili starački dom kako su se nazivali smestili i dedu. Često sam dolazila u posete, većinom vikendom, jer tada su bile dozvoljene. Međutim, kada sam došla jednom nenajavljeno dobila sam opomenu kako mogu da dođem kada nije vreme posete - kaže ona.

- Ta kuća je bila za mene kuća zla i tako je i dan danas pamtim. Na prvi pogled sve je bilo uredno, čisto, po zidovima Majka Božja, krunice, raspeća, pa čovek bi pomislio divna katolička porodica, a u pozadini je bilo svega i svačega. Sećam se taj dan kada sam došla nenajavljeno, u kuhinju za vreme ručka je bio lonac na šporetu, ništa kuvano, sve čisto i uredno. Znamo mi svi koji kuvamo da je hrpa suđa i tanjira, tamo je u to vreme bilo barem 10 ljudi. Kada sam pitala šta imaju za ručak dobila sam odgovor:

- Nisu oni ovde došli da se najedu, već da umru, nije ovo hotel - te reči mi i danas odzvanjaju u ušima i nisam mogla da verujem, pravdali su se da su oni već pojeli ručak, a vredna kuvarica ili ta vlasnica je već sve oprala i pospremila... - nastavlja.

Kaže da je u to vreme finansirala privatni dom od svoje plate, jer njeni roditelji nisu imali sredstava. Kada je došla po baku da je odvede kod javnog beležnika kako bi joj dala punomoć na penziju od 1.500 kuna i tamo je dobila opomenu od javnog beležnika.

- Rekla mi je da jako dobro zna šta mi mladi radimo, vodimo te starce da potpišu punomoć kako bi mi trošili njihov novac, kada sam rekla da mi trebaju da platim njihov smeštaj nije mi verovala. Morala je izaći iz kancelarije kako bi nepokretna baka koja sedi u autu dala svoj potpis prstom, jer više nije imala snage da se potpiše - prepričava.

- Plaćala sam nekoliko meseci njihov smeštaj i nadala se njihovom oporavku i oporavku svoje porodice kako bi ih vratili kući i dalje se brinuli za njih, svaki put kada smo došli u posetu svi ti stari ljudi su bili dezorijentisani kao da su ih našopali nekim tabletama. Došli smo u jednu posetu kod bake i dede, on je bio pokretan i seo s nama u neki dnevni boravak, pričao je da je dobro, ali njemu po licu se videlo da nije, samo je pričao da nas je želeo videti još jednom, da mu čuvam grobno mesto i stalno idem na groblje -

- Za vreme te priče moj deda (koji je bio očuh od moje majke, ali meni je bio deda ceo život) preminuo je ispred moje majke i mene, samo je zatvorio oči. Pozvali su svoju neku porodičnu lekarku koja je konstatovala smrt. Još i danas ne mogu da verujem da je preminuo tamo nakon mesec dana boravka - napisala je.

Nakon nekoliko nedelja kaže da su otišli po baku.

- Opet sam došla nenajavljeno i rekla da baku vozimo kući. Ta vlasnica se izvikala na mene i mamu šta ćemo mi s njom, rekla sam da joj obuče njenu garderobu i idemo kući. Rekla je da nema nikakve njene garderobe, da je pokopala neku ženu u njenoj garderobi, jer je imala naljepši kostim i cipele u ormaru. Baka je imala barem 20 kg manje nego kad smo je ostavili tamo, bila je kost i koža - navodi dalje žena.

- Baka je imala dekubituse po celom telu od ležanja. Imali smo sreće kada smo je doveli kući da nam jedna žena pomaže, koja je znala kako ju pravilno okrenuti, okupati i nahraniti. Nakon nekog vremena situacija se pogoršala i baka je završila u bolnici gde je preminula. Trebale su mi  godine da ovako nešto napišem, jer je prevelika tuga za njima kako su nam bili dobri, pružili puno ljubavi, topline i sreće, ali se ponekad dogode situacije da se ne možemo pobrinuti za svoje najmilije i osuđeni smo na neke domove, a ne znamo šta nas čeka -

- Mami, tati i svekrvi ne smem ni da spomenem Domove za starije iako su svi 60+, nadam se da ću biti zdrava i živa da im pomognem da svoju starost dožive u svojim domovima - ispričala je čitateljka.

VIDEO: Boža i Olga proslavili dijamantsku godišnjicu braka, evo koja je njihova tajna

(Telegraf.rs/Večernji list)