Profesor iz Republike Srpske o kolegi koji je ošamario učenicu: Kao čovek ga razumem - ali mi ne smemo da ih šutiramo i vređamo

"Šta god da se desilo, profesor je osoba koja mora izbeći konflikt pod svaku cenu, posebno u školi, na času", tvrdi naš čitalac

U Srbiji se danima priča o skandalu u Sedmoj beogradskoj gimnaziji, kada je profesor fizike Zvonko Obradović tokom časa ošamario učenicu. Ova nemila scena danima se provlači u medijima, a pored čitaoca iz naše zemlje, stizali su i komentari iz regiona. U jednom od njih, profesor iz Republike Srpske, izneo je svoje viđenje cele situacije i objasnio šta je glavni zadatak svakog profesora, bez obzira u kojoj zemlji predaje.

Prema dosadašnjim navodima, devojčica je, nezadovoljna ocenom na kontrolnom, provocirala profesora, a on tvrdi i da ga je uštinula. Nakon toga, profesor ju je udario, kako i sam priznaje, a zatim su se i drugi učenici uključili: kako da zaštite drugaricu, tako i da razvajaju zavađene.

Preporučujemo

Naš čitalac iz Republike Srpske, koji je takođe profesor u srednjoj školi, napisao je u komentaru da "kao čovek razume kroz šta je sve profesor, kolega prošao".

- Profesor sam u srednjoj školi, ali u Republici Srpskoj. Kao čovek mogu da razumem kroz šta je sve taj profesor, kolega prošao, ako je istina to što on kaže, a nemamo razloga da sumnjamo u njegove reči. A opet, struka pedagogija mi kaže da se zapitam: "Kako je moguće da jedan prosvetni radnik, intelektualac, sebi dozvoli da uđe u raspravu sa svojim učenicima?" Ako se ta učenica zaista tako ponašala i pored upozorenja i razgovora sa direktorom, zar ne postoji mogućnost da se učenik koji osporava pedagoški rad profesora uputi na odgovaranje pred komisijom? - pita on u komentaru.

Profesor iz Republike Srsple zatim ističe kako se onda "pred tom komisijom pokaže ko je sposoban a ko nije".

- Mislim da je to i te kako moguće i da je takvu odluku trebalo ili moglo doneti OV-e, a potvrditi NV-e. Naravno, o svemu tome porazgovarati sa Savetom roditelja, Savetom učenika ili Učeničkim parlamentom i da se taj problem reši. Bojim se da je i u ovom slučaju kao i u mnogim drugim zakazala institucija, sva ova pomenuta tela ( Ov-e, NV-e, Savet roditelja, Učenički parlament) i da je onda profesor, pronašao izlaz u jedinom mogućem, i ujedno jedinom pogrešnom potezu, a to je šamar, odnosno fizički kontakt - ističe naš čitalac.

On zatim dodaje da, "šta god da se desilo, profesor je osoba koja mora izbeći konflikt pod svaku cenu, posebno u školi, na času".

- Jednostavno, mora. Možda zvuči suviše pretenciozno, suviše bezobrazno od mene što ovo pišem, ali to je tako. Ako možemo da ih naučimo, možemo, ako ne možemo, ne možemo. Ali da ih mi udaramo, šutiramo, nazivamo pogrdnim imenima, vređamo, bacamo im sveske, oduzimamo imovinu njihovu ličnu, čak i kad je mobilni telefon u pitanju, ne smemo. Jer, ako ovo nabrojano radimo, koga to mi onda i čemu učimo? -pita se on.

Na kraju komentara profesor zaključuje da je "školovanje, odnosno pedagogija, pre svega vaspitanje a onda obrazovanje".

- Ako ih već roditelji nisu dovoljno vaspitali, to je naša obaveza, to je naš poziv. Roditelji ih možda mogu i udariti, istući, ošamariti, pa ih na taj način učiti, dakle kažnjavanjem, a mogu i bez svega toga svojim primerom vaspitanja i kulture, bez svađe i bez udaraca. Ali mi, profesori, možemo i smemo samo vlastitim primerom pokazati kulturu ponašanja, vaspitanje i izbegavanje sukoba - zaključuje naš čitalac.

(Telegraf.rs)