Prostitutke su na ulicama, hoće zaštitu: Monika Tasevska javno traži pomoć države za svoj "zanat" (FOTO)

Vlada u Skoplju još uvek nema konkretan stav, a veliko pitanje je na šta je spremno i samo društvo

Seksualne radnice u Severnoj Makedoniji traže dekriminalizaciju, a ne legalizaciju najstarijeg zanata na svetu. "Lepotice noći" smatraju da model dekriminalizacije predstavlja rešenje u odnosu na zaštitu od nasilja nad njima, jer se, kako smatraju, prostitucija sigurno ne može iskoreniti.

Na ovu temu, javno, pred kamerama skopske televizije AlsatM u emisiji 360 stepeni progovorila je samohrana majka iz Strumice, Monika Tasevska, koja je ovu profesiju dobrovoljno izabrala.

Preporučujemo

- Mislim da sa mojom borbom, bar okolinu u kojoj živim osvešćujem da je diskriminacija koju čine nepravedna. Da sam i ja deo te okoline, da je moje dete deo te okoline, da i mi tu pripadamo i da ni po čemu nismo različiti od njih - rekla je Monika Tasevska.

Pre nego što je ekipa televizije AlsatM razgovarala sa ovom ženom koja je javno priznala da se bavi i zarađuje od najstarijeg zanata na svetu, oni su u Skoplju, iza kompleksa sudskih zgrada, pored keja na Vardaru posetili mesto gde se okupljaju žene koje na ulici prodaju svoje telo.

Njih su tajno snimali, a dijalog sa njima su potom objavili u emisiji 360 stepeni.

- Kaži šta hoćeš ?

- Šta nudiš ?

- Tri hiljade. Samo u hotelu.

- U hotelu ?

- Da.

- Koliko vremena?

- Sat vremena.

- Zaštita, kondom ili bez ?

- Sa kondomom, nema bez kondoma.

U drugom tajno snimljenom razgovoru se čuje da je tarifa za pružanje seksualne usluge u hotelu 2.500 denara (40 evra), a na ulici 1.000 denara (15 evra).

Prostitucije, koja je nezakonita, ima u svim gradovima Severne Makedonije, ali je samo žena iz Strumice pristala da pred očima javnosti, ne krijući svoj lik i identitet, progovori na ovu temu.

Monika Tasevska je ubeđena da se prostitucija ne može iskoreniti. Zato se, zajedno sa nevladinom organizacijom Star Star, prvim kolektivom seksualnih radnica, bori za njihova prava i zakonske promene.

- Želim da radim slobodno, da budem zdravstveno zaštićena, da budem zaštićena od nasilja pojedinih klijenata ili policije - kaže Tasevska.

Za njih je, ipak, najvažnija zdravstvena zaštita, jer profesija kojom se bave podrazumeva čestu promenu partnera. To je rizik od seksualno prenosivih bolesti, kako za njih, tako i za opštu populaciju.

Monika se ne plaši za svoje zdravlje, jer, iako to zakonski nije regulisano, ona i njene koleginice o tome strogo vode računa.

- Obične žene mnogo ređe odlaze kod ginekologa nego seksualne radnice. Mislim da su seksualne radnice daleko svesnije. Svesnije su i za mogući rizik i za način zaštite, a i štite se mnogo više od ostalih ljudi, naglašava Monika.

Osnovni razlog zbog čega se ona i drugi seksualni radnici zalažu za promene je to što je zakonska regulativa ostala takoreći nepromenjena. Onaj koji pruža seksualnu uslugu može da se kazni samo prekršajno, sa novčanom kaznom, a to na terenu nema efekta. S druge strane, onaj koji traži seksualne usluge se ne suočava sa nikakvom kaznom, pa ga nije ni strah da traži takve usluge.

Krivično mogu da odgovaraju jedno posrednici, odnosno makroi. Prema podacima MUP, najveći broj krivičnih dela za „posredovanje u vršenju prostitucije“ evidentiran je 2014. godine. Tada je bilo kažnjeno 8 makroa, a prošle godine samo jedan.

Sa seksualnim radnicima na terenu stalno kontaktira HOPS, nevladina organizacija koja se bori za drušvo u kome će se svima podjednako poštovati ljudska prava i slobode i gde će svi imati socijalnu i zdravstvenu zaštitu.

I oni se zalažu za izmenu zakona. Na stolu su dva predloga, čije su dve ključne reči "legalizacija" i "dekriminalizacija" seksualnog rada. Seksualni radnici već imaju izgrađen svoj stav. Oni traže dekriminalizaciju, a ne legalizaciju.

Jedino vlada u Skoplju još uvek nema konkretan stav, a veliko pitanje je na šta je spremno i samo društvo.

Pogledajte video:

VIDEO: Nova lokacija prostitutki u Beogradu

(D.J.)