Zbog kratkog boravka u Šumadiji, muškarac iz Skoplja nije mogao da dokaže da je Makedonac: Umro je kao stranac u rođenoj državi (FOTO) (VIDEO)

Sa ličnom kartom za strance nije mogao da se prijavi u biro rada, nije imao ni zdravstvenu knjižicu, a bez državljanstva nije mogao da prima ni socijalnu pomoć

Trajančo Velković (61) iz skopskog naselja Dračevo nije doživeo da dokaže da ima samo jednu otadžbinu - Republiku Severnu Makedoniju. Danas je preminuo kao stranac u sopstvenoj zemlji.

Rođen je i ceo život je proveo u Skoplju, ali bez makedonskog državljanstva jer bolestan i gladan nije mogao da se snađe u birokratskim i pravnim lavirintima, a nije imao ni novca da bi podmirio troškove za podnošenje dokumenata za dobijanje državljanstva. Za državu je postao tuđinac još od 1996. godine kada mu je bila poništena lična karta samo zbog toga što je nekoliko meseci bio u Šumadiji. Od tada pa sve do svoje smrti Velković nije dobio odgovor zašto nije mogao da dobije državljanstvo zemlje u kojoj je rođen i u kojoj je proveo ceo svoj životni vek.

Preporučujemo

Skopska televizija 24 u nekoliko navrata je pokušala da pomogne ovom izmučenom i obolelom čoveku da bar ostvari osnovno pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ali ni to nije dobio jer u je Skoplju živeo sa ličnom kartom za strance sa privremenim boravkom.

Dok je bio živ, Trajančo Velković je bio nevidljiv za ovu državu i njene institucije. Uzalud je dokazivao da je rođen i odrastao u Skoplju. Priložio je i uverenje iz mesne kancelarije u Jelašnici, opština Surdulica, da nije upisan u matičnu knjigu rođenih, niti u knjigu državljana Srbije, ali džabe.

Trajančo je živeo sam u skopskom naselju Dračevo u neljudskim uslovima koji su mu još više pogoršavali ionako loše zdravlje. U trošnoj kući koja mu je ostala od roditelja nije imao ni struje, ni vode, niti drva da se ogreje. Hladnoća i bolest su ga polako ubijale, ali glad ga je terala da do poslednjeg trenutka nadniči i kopa kanale.

Sa ličnom kartom za strance nije mogao da se prijavi u biro rada, nije imao ni zdravstvenu knjižicu, a bez državljanstva nije mogao da prima ni socijalnu pomoć. Bojao se da će mu ova hladna zima oduzeti zdravlje i snagu, koju je sve manje imao. Njegove crne slutnje su se na žalost obistinile.

- Ja ne postojim. Kao da sam pao s neba, a ovde sam rođen - rekao je početkom ove godine Trajančo Velković reporterima televizije 24. Ni njegovim komšijama, koji su mu godinama pomagali da preživi, nikako nije bilo

jasno zašto nije mogao da dobije makedonsko državljanstvo.

- Juče nam je cepao drva, ali se žali da ga boli noga, rebra i stomak. Dajemo mu hranu i lekove, pomažemo koliko možemo - rekla je tada jedna baka, njegova prva komšinica.

Krhkog zdravlja, premoren od lutanja pravnim lavirintima, Trajančo Velković se jedno hladno januarsko jutro uputio u MUP da po drugi put podnese zahtev za državljanstvo. Sa njim je krenula i ekipa televizije 24 da vidi da li će ovaj čovek, koji je godinama stranac u sopstvenoj državi u kojoj je rođen, konačno dokazati da i pravno postoji. Išli su od šaltera do šaltera da bi izbliza videli kroz koje sve administrativne lavirinte prolaze ljudi poput njega.

Velković je i uz pomoć udruženja mladih pravnika, koji su se besplatno ponudili da pomognu ovom čoveku da postane pravno vidljiv, pokušao da posle šest decenija konačno postane makedonski državljanin. Iako umoran od višedecenijske borbe sa sopstvenom državom oko državljanstva, usamljen i uplašen, on je ipak verovao da će doživeti dan kada se više u sopstvenoj državi neće osećati kao stranac. U tome nije uspeo. Smrt je bila brža.

(D.J.)