Najtužnija priča o najmlađem srpskom heroju: Spomenko je imao oca, koji ga se odrekao, a danas prima penziju na ime poginulog sina (VIDEO)

Spomenko je imao oca, ali to nije ni znao. On ga se odrekao kada je imao 4 godine, a danas prima penziju na ime poginulog sina

Prošlo je 26 godina od kada je poginuo Spomenko Gostić, najmlađi odlikovani borac Vojske Republike Srpske. Poginuo je u svojoj 15 godini života prilikom napada muslimanskih snaga na planinu Ozren, a za svoje zasluge je odlikovan Medaljom zasluga za narod.

Spomenko Gostić rođen je 1978. godine. Osnovnu školu je pohađao u Maglaju, ali je zbog izbijanja ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini nije završio.

Preporučujemo

Na početku rata, tačnije u mesecu aprilu umrla mu je majka, pa je ostao da živi sa bakom koja je septembra 1992. godine poginula u granatiranju sela od strane tzv. Armije Republike Bosne i Hercegovine.

Kao pripadnik Vojske RS, on je poginuo od granate 20. marta 1993. godine, nedaleko od svog sela Jovići na planini Ozren. Tada je, osim njega, život izgubilo još 5 srpskih vojnika, a mali Spomenko je imao samo 15 godina.

Sahranjen je na mesnom groblju Gornji Ulišnjak, gde počivaju njegova majka i baka. To mesto, kao i Spomenkovo selo Jovići, danas se nalaze u FBiH.

Nakon što je u ratu ostao sam, Spomenko se pridružio vojsci, gde je prvo bio kurir, a kasnije je razvozio hranu vojnicima, prenosi Srna.

Nekoliko meseci pre pogibije naišao je na minu dok je konjskom zapregom razvozio hranu po liniji. Konji su tada stradali, a Spomenko je lakše ranjen. Kasnije je otišao kod artiljeraca, gde je i okončao svoj mladi život.

Posle više od dve decenije od pogibije mladi heroj sa Ozrena dobio je spomen - bistu u Doboju, koja je 20. marta 2014. godine postavljena u porti Hrama Rođenja Presvete Bogorodice. Tri godine kasnije, 19. marta 2017, u višegradskom naselju Garča, jedna od ulica je ponela ime ovog mladog heroja.

Spomenko je u ratu dobio nadimak Mali Obilić, ali ne zbog godina, već zbog toga što je mrtve i ranjene drugove izvlačio sa prve linije fronta po kiši granata i metaka.

Fotograf Tomislav Peternek i danas se seća trenutka kada je ovog malog junaka ovekovečio.

- Sećam ga se kao dečaka bebećeg lica, kako mi ide u susret na zaprežnim kolima. Pogledao sam ga a on puši i to stvarno uvlači dim i nosi sa sobom veliku torbu punu hrane. Kada je video fotoaparat i on i njegovi saborci šalili su se kako će sada ući u istoriju - rekao je Peternek za Kurir.

Malo ko zna da je Spomenko odbio ponudu da ode daleko od rata i živi u tuđoj zemlji bezbrižnim životom, sve dok njegova zemlja ne bude doživela mir i slobodu.

- Dok moja noga ne kroči na Maglaj, ja ne idem odavde - govorio je kada je dobio mogućnost da izađe iz ratnog užasa i svoj dečački život nastavi u Parizu.

Spomenko je imao oca, ali to nije ni znao. On ga se odrekao kada je imao 4 godine, a danas prima penziju na ime poginulog sina.

OVAKO JE SPOMENKO GOVORIO U JEDNOM INTERVJUU

- Imamo mnoge slučajeve gde je bilo teško, ali se sve opet nekako izdrži. Imao sam slučajeve da se nagazio na minu, naišao sam i odbila je prvi točak. Ovo mi je druga rana, mene je bacila detonacija i tu me je geler okrznuo, ali opet se sve savlada.

Tukli su me mecima, ali i to sam izdržao. Kažem da mi ovde dobro i fino, sarađujem sa vojskom, hranim se sa vojskom, spavam... Nemam oca nemam majke, ostao sam samo sa babom, ali je ona poginula baš kod ove kuće tu - rekao je on svojevremeno u jednom intervjuu.

- Moj zadatak je da izvozim ranjenike, prevozim municiju i hranu, a sad pošto imamo manjak kurira morao sam da pređem da budem kurir, pa je jedan stariji preuzeo kočije. Ali te kočije će mi se jednog dana vratiti - rekao je ovaj dečak.

Po načinu na koji je pričao videlo se da se trudi da bude hrabar, koliko je to moguće kada besne ratni sukobi.

- Ne plašim se. Nekad imam malo strah, ali savlada se i to. Uvek imam oružje. Non stop napadaju, ali neće dugo - rekao je on.

Za ljude koji nisu otišli na ratište već vreme provode po kafićima, Spomenko je rekao da su sve to kukavice.

- To su izdajice svog naroda. Ja sam se dobrovoljno javio da pomognem svom narodu da se oslobodimo od neprijatelja - pričao je on.

Posle rata je želeo da nastavio da radi sa svojim kočijama i da pomaže drugim ljudima.

SLUŽEN PARASTOS

Sveštenstvo arhijerejskog namesništva dobojskog služilo je danas parastos za najmlađeg borca Vojske Republike Srpske Spomenka Gostića, koji je poginuo na današnji dan pre 26 godina.

Parastos i polaganje venaca upriličeno je kod Gostićeve biste u porti Hrama Rođenja Presvete Bogorodice.

Sveštenik Duško Nedić rekao je novinarima da je velika Gostićeva žrtva, kao i svih boraca palih za odbranu Republike Srpske, te istakao da su oni omogućili mir i stabilan život za buduća pokoljenja.

Poslanik iz Doboja u Narodnoj skupštini RS Danijel Jošić kaže da je današnji čin najmanje što se može uraditi da bi se žrtva petnaestogodišnjeg Spomenka Gostića sačuvala od zaborava.

Predsednik dobojske gradske Boračke organizacije Pero Tubić rekao je da je današnjim generacijama teško da shvate žrtvu Gostića, koji je uprkos mugućnosti da ode, ostao na tom delu Ozrena, nastojeći da sačuva svoje ognjište, prenosi Srpskainfo.

Dobojski umetnik Deni Božić oslikao je mural sa likom Spomenka Gostića u Ulici vojvode Stepe u Doboju.

VIDEO: Ko je političar, psihijatar i pesnik osuđen za ratne zločine?

(Telegraf.rs)