Osmislio je ekskurziju na dan Šabanove sahrane i zarađuje na tome, nudi lanč-paket i prevoz: Posle ove fotografije znam da smo otišli dođavola!
Moj mozak ne može da svari šta će sve ljudi ponuditi, a neki drugi to kupiti
Sve mogu da razumem: da ljudi moraju da rade i, još važnije - da zarade za život. Samo mi nekad (čitaj često) nije jasan način na koji to čine. Da se razumemo, nema lošeg posla, osim onog koji nije častan. Da li je časno profitirati na nečijoj smrti? Pa... Znate i sami odgovor, ne moram ništa da pričam. Ali, zato moram da pišem kada se pojavi ovako nešto - u ovom slučaju fotografija koju, čim vidiš, znaš da smo otišli dođavola.
Šaban Šaulić je bio kralj narodne muzike, koji je tragičnom smrću otišao u legende. Veliki naklon i poštovanje za sve što je uradio. Slušaćemo njegove pesme dok još dugo, dugo. Možda je preciznije reći večno. Razumljivo je da ljudi iz cele Srbije žele da mu odaju počast, i to shvatam. Za pretpostaviti je bilo da će na dan njegove sahrane poželeti i da ga isprate na večno konačište. Ali...
Preporučujemo
"Ja sam otvorio zamrzivač u kom je bila mrtva Jasmina, bila je gola, u sedećem položaju": Sablasna ispovest svedoka uviđaja
Lekari iz Hrvatske sve češće šalju žene na abortuse u Sloveniju: Tamo plaćaju i do 5.000 evra, a o ovom problemu niko ne želi da priča
Da li mozak može da mi svari da se neki dosetljivi pametnjaković dosetio da napravi ekskurziju od celog događaja? Ne baš.
- Odlazak na sahranu Šabana Šaulića. Cena 40 konvertibilnih maraka. Prevoz, lanč-paket (čitaj sendvič), obilazak "Kuće cveća" - piše na oglasu sa kojim se organizator ovog puta fotografisao.
Naravno, ostavio je i broj telefona na koji se ljudi mogu javiti. Pa, ko voli, nek' izvoli. Doduše, kada sam okrenula ovaj broj, bio je konstantno nedostupan.
I znate šta je najgore? Što mogu da se kladim da su mu za pola sata rezervisana sva mesta za ovu "ekskurziju". Nisam sigurna šta mi u celoj priči više bode oči: da li taj lanč paket ili kompletan izlet koji se nudi.
Ne bih da izigravam dežurnog mudraca, ali moram da pitam: dokle, bre, ljudi? Da li postoji neka, ikakva, granica?
Jako me zanima šta ćete raditi u nedelju kad pojedete svoj lanč paket čim uđete u autobus? Slušaćete Šabanove pesme i pričati kako je strašno što je tako stradao? A onda se slikati na groblju, pa pojuriti u "Kuću cveća", takođe, radi fotkanja. Pa ćete se vratiti kući, istim onim autobusom (samo u povratku bez lanč paketa, jer je u dolasku pojeden) i mesecima pričati komšijama o tome kako je bila tužna sahrana?
Pitam se i da li ćete fotografije iz autobusa, sa groblja i "Kuće cveća", na društvene mreže postavljati odmah ili će se sačekati da prođe bar nekoliko dana.
No, da se ne udaljavam mnogo od glavnog organizatora celog skupa, koji je i povod za ovaj tekst.
Vi ste, mladi čoveče, sramota.
Ali Vam želim svu sreću u poslu. I nadam se da je ovo poslednji put da zarađujete na ovaj način.
Mogla bih da citiram šta su Vam drugi ljudi napisali ispod ove fotografije, ali mi se ne da, iskrena da budem. Nekako mi je suvišno reći bilo šta više.
VIDEO: Poslednji nastup Šabana pre teške saobraćajne nesreće
(J.S)