Brat o tragičnom junaku sa Skadarskog jezera: Darko je bio skroman čovek koji nije jurio za slavom i zaradom. Ovim podvigom je rekao sve o sebi
Prema rečima đakona Ivana Crnogorčevića, Darko je bio vedrog duha, poletnosti, pošten, skroman...veliki čovek
- Darko je bio običan, skroman čovek, smrtnik koji nije jurio za slavom i zaradom. Voleo je Crkvu, ljude. Najviše je posećivao manastir Vranjine, i tu gde je pustio korene skončao je svoj ovozemaljski život... Iako smo mnogo toga prošli zajedno, ipak ga nisam poznavao, jer ovaj poslednji čin, podvig, polaganje života za bližnjeg svoga, potiskuje sve prolazne stari koje sam znao o njemu. Ovim podvigom je rekao sve o sebi.
Ovim rečima je Veselin Vujošević podelio sećanje sa slušaocima Radija Svetigora, na brata Darka Vujoševića koji je tragično stradao zajedno sa tročlanom porodicom Kumburović na Skadarskom jezeru prilikom povratka sa Liturgije iz manastira Vranjina, dajući život pokušavajući da spase prijatelje.
O tragično nastradalim vernicima govorio je i đakon Ivan Crnogorčević koji se osvrnuo na Darkov podvig – pokušaj da spasi porodicu Kumburović, koji nikoga nije ostavio ravnodušnim.
Podsetio je na liturgijsku molitvu: Svaki savršeni poklon i svaki savršeni dar odozgo silazi od Tebe Oca Svetlosti, protumačivši da ništa na ovom svetu ne možemo da uradimo mimo Boga - Božjeg dopuštenja.
- Darkov gest govori koliko je bio u Hristu i koliko je voleo bližnjeg svoga , kazao je đakon Ivan i dodao da iako ga nije dugo znao imao je utisak da ga poznaje čitav život. Darka su, po njegovim rečima, krasile mnoge lepe osobine: vedar duh, poletnost, poštenje, ljudskost i skromnost, ljubav i radost: Ovaj njegov gest, pokušaj da spase život jedne porodice nije iznenađujući. Od tako velikog čoveka se tako nešto moglo očekivati, kazao je đakon govireći da je časnu i poštenu porodicu Kumburović upoznao upravo na mestu gde se i dogodilo nesreća, u manastiru Vranjina 2013. godine.
Prisetio se da je Ratka Kumburovića poslednji put vidio pre dva – tri meseca, kada je bio u nekom problemu: Izložio sam mu problem, bez namere da tražim pomoć. Međutim, on se momentalno ponudio da mi pomogne i posle se oko toga zauzeo više nego što bi najrođeniji. Dugo mi je taj gest bio na pameti. Razmišljao sam o tom čoveku koji nije živio lagodnim zemaljskim životom, ali Bog mu je dao tu beskrajnu ljubav koju mi je pokazao, pričao je đakon Ivan.
Veselin Vujošević se zahvalio svima koji saučestvuju u bolu za postradalima, za njegovim bratom, koji su prepoznali Darkovu žrtvu – podvig, navijačima Budućnosti..., a posebnu zahvalnost uputio je Mitropolitu crnogorsko-primorskom gospodinu Amfilohiju.
Đakon Ivan Crnogorčević je kazao da treba da se setimo i oca Neofita, kojeg je sam Bog spasio jer nije znao da pliva, a koji nosi svoj krst: Bitno je da se molimo da mu Bog da snage da izdrži i da iznese taj krst. Moramo da imamo veru u Boga i da ne dovedemo u pitanje njegovu ljubav.
U tragediji na Skadarskom jezeru u nedelju, 3. februara, četira vernika je izgubilo život: tročlana porodica Kumburović iz Zete, supružnici Jana i Ratko i njihova dvanaestogodišnja kćerka Nina, i Podgoričanin Darko Vujošević.
Do nesreće je došlo kada se manastirski brodić, koji je posle liturgije u manastiru Vranjine prevozio osam vernika, prevrnuo pred naletom olujnog vjetra. Supružnici Kumburoviću su se utopili u pokušaju da spasu svoju kćerku, a Darko, koji se domogao obale i vratio da im pomogne, u pokušaju da njih spasi.
Monahu manastira Vranjina ocu Neofitu (Kimpanov), koji je čamcem prevozio goste svoje imendanske slave, određen je pritvor dok se ne saslušaju svi svedoci ovog tragičnog događaja. Tela Jane i Nine Kumburović su pronađena, dok se potraga za ocem devojčice Ratkom i njihovim hrabrim prijateljem Darkom Vujoševićem nastavlja.
(Telegraf.rs/Novosti)